Исаија
63 Ко је онај који долази из Едома,+ из Восоре+ у хаљинама јарких боја, у величанственој одећи, и корача пун снаге?
„Ја сам онај који говори у праведности,+ који има моћ да спасе.“+
2 Зашто је твоја одећа црвена и твоје хаљине као код оних који газе грожђе у преси?+
3 „Са̂м сам у каци газио,+ нико од људи из народа није са мном био. Газио сам их у свом гневу,+ згњечио сам их у својој јарости.+ Њихова је крв прскала по мојим хаљинама+ и одећу је моју испрљала. 4 Јер ми је у срцу дан освете,+ дошла је година да откупим оне који су моји. 5 Гледао сам, али ми нико није помогао. Чудио сам се, али нико ми није пружио подршку.+ Тада је моја мишица донела спасење,+ мој гнев+ ме је подржао. 6 И газио сам народе у свом гневу, опио сам их својом јарошћу+ и пролио на земљу њихову крв.“+
7 Спомињаћу Јеховину милост,*+ хвалићу Јехову због свега што је Јехова учинио за нас,+ због велике доброте коју је показао Израеловом дому+ по свом милосрђу+ и по великој милости својој. 8 Јер је он рекао: „Заиста, они су мој народ,+ синови који никада неће бити неверни.“+ И тако је он постао њихов Спаситељ.+ 9 У свим невољама њиховим и он је осећао бол.+ Његов их је гласник спасао.+ У својој љубави и својој самилости он их је откупио,+ подизао их је и носио све давне дане.+
10 Али они су се бунили+ и жалостили његов свети дух.+ Зато им је он постао непријатељ,+ ратовао је против њих.+ 11 Његов народ се сетио давних дана, Мојсија, његовог слуге: „Где је онај који их је извео из мора+ с пастирима свог стада?+ Где је онај који је у њега ставио свој свети дух,+ 12 онај који је својом дивном мишицом+ водио Мојсијеву десницу, онај који је пред њима раздвојио воде+ да би себи стекао вечно име,+ 13 онај који их је водио кроз узбуркане воде, тако да се, као коњ у пустињи, нису спотицали?+ 14 Као што животиња силази у долину, тако их је Јеховин дух водио до починка.“+
Тако си ти водио свој народ да стекнеш себи дивно име.+
15 Погледај с неба+ и види из свог узвишеног пребивалишта, светог и дивног.+ Где је твоја ревност+ и сва твоја снага, где је твоје сажаљење+ и твоје милосрђе?+ Све је то мени ускраћено.+ 16 Ти си наш Отац.+ Кад ни Аврахам не би хтео да зна за нас, кад нас ни Израел не би признао, ти би, Јехова, био наш Отац. Наш Откупитељ из давнина, то је твоје име.+ 17 Јехова, зашто си нас пустио да одлутамо са твојих путева? Зашто си пустио да отврдне срце наше и да те се не боји?+ Врати се ради својих слугу, ради племена која су твоје наследство.+ 18 Кратко је твој свети народ+ имао свој посед. Наши противници газе твоје светилиште.+ 19 Одавно смо постали као они над којима ти не владаш, као они који не носе твоје име.+