Управитељу. Давидова песма.
19 Небеса објављују славу Божју;+
О делу руку његових небески свод збори.+
2 Дан за даном они говоре,+
Из ноћи у ноћ знање откривају.+
3 Није то говор, а нису ни речи,
Није ни глас што се може чути.+
4 Али по целој се земљи растегло мерно уже њихово,+
И речи су њихове до краја света стигле.+
На њима је Бог сунцу шатор разапео,+
5 И оно излази као младожења из свадбене одаје своје,+
Радује се као јунак што хита по путу.+
6 С једног краја небеса полази,
А на другом крају завршава кружење своје,+
И ништа није сакривено од топлоте његове.+
7 Закон+ је Јеховин савршен,+ душу крепи.+
Опомена+ је Јеховина поуздана,+ даје мудрост неискусноме.+
8 Наредбе+ су Јеховине праведне,+ срце веселе,+
Заповест+ је Јеховина чиста,+ очи просветљује.+
9 Страх+ од Јехове је чист, заувек остаје.
Одлуке+ су Јеховине истините+ и праведне.+
10 Драгоценије су од злата, од многог сувог злата,+
Слађе су од меда,+ од меда што тече из саћа.+
11 Оне опомињу слугу твога.+
Ко их се држи, велику награду има.+
12 А ко ће своје грешке увидети?+
Од греха којих нисам свестан, очисти ме.+
13 И од дела охолих чувај слугу свога,+
Не дај да овладају мноме.+
Тад ћу беспрекоран бити,+
И чист ћу остати од преступа многих.
14 Нека ти речи уста мојих и размишљања срца мога+
Буду угодни, Јехова, Стено+ моја и Откупитељу+ мој.