2. Коринћанима

7 Дакле, пошто имамо та обећања,+ вољени, очистимо+ се од сваке прљавштине тела и духа,+ и усавршавајмо се у светости у страху пред Богом.+

2 Направите места за нас у својим срцима.+ Никоме нисмо учинили ништа нажао, никога нисмо упропастили, никога нисмо искористили.+ 3 Не кажем то да вас осудим. Јер већ сам рекао да сте у нашим срцима, било да умиремо било да живимо.+ 4 Вама могу да говорим врло отворено. Веома се поносим вама.+ Испуњен сам утехом,+ преплавила ме је радост упркос свој нашој невољи.+

5 Заиста, кад смо дошли у Македонију,+ није било олакшања за наше тело,+ него су нас и даље са свих страна сналазиле невоље+ — споља борбе, а изнутра страхови. 6 Али Бог, који теши+ потиштене, утешио нас је Титовом присутношћу.* 7 И не само његовом присутношћу него и утехом којом се утешио због вас, јер нас је известио+ о вашој искреној жељи за покајањем, вашој тузи, вашој великој бризи за мене, тако да сам се још више обрадовао.

8 Зато, ако сам вас и ражалостио својим писмом,+ није ми жао. Ако ми је и било жао — видим да вас је то писмо ражалостило, али само накратко — 9 сада се радујем, не зато што сте се ражалостили, него зато што вас је та жалост навела на покајање,+ јер сте се ражалостили у складу с Божјом вољом,+ и због нас нисте претрпели никакву штету. 10 Јер жалост која је у складу са Божјом вољом подстиче на покајање* које води у спасење, због чега не треба жалити,+ а жалост својствена овом свету доноси смрт.+ 11 Јер, ево, управо то што сте се ражалостили у складу с Божјом вољом+ уродило је горљивошћу у вама, па очишћењем, па огорчењем, па страхом, па искреном жељом за покајањем, па ревношћу, па исправљањем онога што је неисправно.+ У сваком погледу сте показали да сте у томе чисти. 12 Дакле, иако сам вам писао, нисам то учинио због онога који је поступио неисправно,+ нити због онога према коме се поступило неисправно, него да бисте пред Богом показали своју искрену жељу да нас послушате. 13 Зато смо се утешили.

А уз ту нашу утеху још смо се више обрадовали због Титове радости, јер сте сви ви окрепили његово срце.*+ 14 Јер ако сам му се нешто хвалио вама, нисам се постидео, него као што је истина све што смо вам говорили, тако је и оно чиме смо се хвалили+ пред Титом било истинито. 15 И његова љубав према вама још је снажнија кад се сети послушности+ свих вас, како сте га примили са страхом и поштовањем. 16 Радујем се што ми ваш пример у свему даје храбрости.+