Римљанима
2 Зато немаш изговора, човече+ који судиш,+ ко год да си. Јер у ономе у чему судиш другоме, осуђујеш самог себе, будући да ти који судиш+ чиниш то исто.+ 2 А знамо да ће Бог судити по истини+ онима који чине такве ствари.
3 Зар мислиш, човече+ који судиш онима који чине такве ствари, а сам то радиш, да ћеш избећи Божји суд?+ 4 Или можда презиреш богатство његове доброте+ и уздржљивости+ и дуготрпљивости,+ не схватајући да те Божја доброта води до покајања?*+ 5 Него својом тврдокорношћу+ и непокајничким срцем+ навлачиш на себе гнев+ за дан гнева+ и откривања+ Божјег праведног суда.+ 6 А Бог ће свакоме вратити по његовим делима:+ 7 Онима који устрајношћу у добрим делима траже славу и част и нераспадљивост+ — вечни живот. 8 А свадљивце+ и непокорне истини,+ а покорне неправди, чека срџба и гнев,+ 9 невоља и мука. То чека сваког човека* који чини зло, најпре Јудејца,+ а онда и Грка.+ 10 А слава, част и мир чека свакога ко чини добро,+ најпре Јудејца,+ а онда и Грка.+ 11 Јер код Бога нема пристраности.+
12 Заиста, сви који су сагрешили немајући закон, пропашће иако нису имали закон,+ а сви који су сагрешили под законом,+ биће суђени по закону.+ 13 Јер пред Богом нису праведни они који само слушају закон, него ће праведнима бити проглашени+ они који извршавају закон.+ 14 Јер кад се незнабошци,+ који немају закон,+ по природи држе онога што је у закону,+ онда су они сами себи закон, премда немају закон. 15 Они показују да је оно што налаже закон записано у њиховом срцу,+ а о томе сведочи и њихова савест+ и у својим мислима бивају оптужени+ или пак оправдани. 16 Све ће се то показати у дан у који ће Бог преко Христа Исуса судити+ ономе што је сакривено+ у људима,+ по доброј вести коју објављујем.+
17 Ако ти себе називаш Јудејцем+ и ослањаш се на закон+ и поносиш се Богом+ 18 и познајеш његову вољу+ и умеш да препознаш шта је највредније јер си поучен* из Закона,+ 19 и уверен си да си вођа слепима,+ светлост онима који су у тами,+ 20 васпитач неразумних,+ учитељ деце+ и да имаш основе+ знања и истине+ у Закону — 21 зар, дакле, ти који учиш друге, не учиш самог себе?+ Зар ти, који проповедаш: „Не укради“,+ крадеш?+ 22 Зар ти који кажеш: „Не учини прељубу“,+ чиниш прељубу? Зар ти, коме су мрски идоли, пљачкаш+ храмове? 23 Зар ти, који се поносиш законом, обешчашћујеш Бога преступањем Закона?+ 24 Јер, као што је написано, „због вас се међу незнабошцима хули на Божје име“.+
25 Наиме, обрезање+ користи само ако извршаваш закон,+ али ако преступаш закон, твоје обрезање+ је постало необрезање.+ 26 Дакле, ако се необрезани+ придржава праведних захтева+ Закона, зар се његово необрезање неће сматрати обрезањем?+ 27 И онај ко је пореклом необрезан, а извршава Закон, судиће теби+ који, иако имаш писани закон и обрезање, преступаш закон. 28 Јер прави Јудејац није онај који је то споља+ нити је право обрезање оно које је споља, на телу,+ 29 него је прави Јудејац онај који је то изнутра+ и његово обрезање је обрезање срца+ по духу, а не по писаном закону.+ Он не добија похвалу+ од људи, него од Бога.+