1. Самуилова
21 Давид је дошао у Нов+ код свештеника Ахимелеха, а Ахимелех+ је уплашен изашао у сусрет Давиду и упитао га: „Зашто си сам и зашто нема никог с тобом?“+ 2 Давид је одговорио свештенику Ахимелеху: „Краљ ми је дао заповест+ и рекао ми: ’Нека нико не зна због чега те шаљем и шта сам ти заповедио.‘ Зато сам се договорио са својим људима да се нађемо на том и том месту. 3 А сада, ако имаш нешто при руци, дај ми. Можда пет хлебова, или нешто друго што се нађе.“+ 4 Али свештеник одговори Давиду: „Немам код себе обичног хлеба, само светог хлеба.+ Даћу ти само ако су се људи уздржавали од жена.“+ 5 Давид рече свештенику: „Уздржавали смо се од жена као и раније кад сам одлазио у војни поход,+ јер моји људи пазе да им тела буду света и кад иду на обичан задатак, а камоли данас кад је задатак посебан!“ 6 Тада му је свештеник дао оно што је свето,+ јер тамо није било другог хлеба осим хлеба који је био стављен пред Јехову а затим склоњен испред њега+ како би се ставио свеж хлеб оног дана кад се онај склони.
7 Тог дана био је тамо један Саулов слуга, који се задржао+ пред Јеховом. Он се звао Доик+ Едомац+ и био је Саулов главни пастир.+
8 Давид рече Ахимелеху: „Имаш ли овде неко копље или мач? Нисам са собом понео ни свој мач ни своје оружје, јер је краљева заповест била хитна.“ 9 Свештеник рече: „Ево, овде је мач Филистејина Голијата,+ кога си убио у равници Или,+ увијен је у огртач, иза ефода.+ Ако желиш, узми га, јер другог нема.“ Давид рече: „Таквог нигде нема. Дај ми га.“
10 Тако је Давид устао и тог дана побегао+ од Саула и дошао код Ахиса, краља Гата.+ 11 Ахисове слуге су рекле краљу: „Зар није то Давид, краљ+ оне земље? Зар се није о њему уз игру певало:+
’Саул поби хиљаде непријатеља,
А Давид десетине хиљада‘?“+
12 Давид је у свом срцу размишљао о тим речима и веома се уплашио+ Ахиса, краља Гата. 13 Зато се пред њима+ направио као да је луд+ и док је био у њиховим рукама понашао се као неко ко је умно поремећен. Шарао је по градским вратима и пљувачка му је цурила низ браду. 14 На крају је Ахис рекао својим слугама: „Видите да је тај човек луд! Зашто сте ми га довели? 15 Зар немам довољно лудих, па сте ми још и њега довели да гледам његове лудости? Зар да он уђе у моју кућу?“