21 Тада Јов рече:
2 „Слушајте добро шта ћу вам рећи,
И нека вам то буде утеха.
3 Пустите ме да нешто кажем,
А кад кажем своје, онда се ругајте.+
4 Зар ја човеку говорим о бризи својој?
Како то да дух мој не постаје нестрпљив?
5 Окрените лице своје према мени и чудите се,
Ставите руку на уста своја.+
6 Кад се сетим свега, узнемирим се,
И дрхтање обузима тело моје.
7 Зашто они који су зли живе,+
Старост дочекају и обогате се више него други?+
8 Потомство њихово напредује пред њима,
Потомци њихови пред очима њиховим.
9 У њиховим кућама је мир, страха нема,+
И прут Божји није над њима.
10 Бикови су њихови расплодни и семе не расипају,
Краве се њихове теле+ и не побацују.
11 Децу своју пуштају да се као стадо безбрижно играју,
Деца њихова поскакују унаоколо.
12 Певају уз даире и харфу,+
Радују се уз звук фруле.
13 Дане своје у весељу проводе,+
И мирно у гроб силазе.
14 А истинитом Богу говоре: ’Остави нас!+
Није нам мило познавати путеве твоје.+
15 Шта је Свемоћни да му служимо,+
И каква нам је корист да му се обраћамо?‘+
16 Гле, благостање њихово није у њиховим рукама.+
Намере злих далеко су од мене.+
17 Када се светиљка злих угасила?+
Када их је невоља снашла?
Када је у гневу свом Бог уништење послао?+
18 Постају ли они као слама на ветру,+
Као плева коју олујни ветар разноси?
19 Зло које човек чини Бог ће чувати за синове његове,+
Наплатиће му тако да он то осети.+
20 Очима својим зликовац ће гледати пропаст своју,
Гнев Свемоћног он ће пити.+
21 Јер чему ће се радовати у кући својој кад га више не буде,
Кад се преполови број месеци живота његовог?+
22 Зар ће он Бога учити мудрости,+
Њега који суди високима?+
23 Један ће умрети у потпуном благостању,+
Без икаквих брига и у миру,
24 Бедара пуних сала,
И костију пуних сочне мождине,
25 А други ће умрети с горчином у души,
Не окусивши добра.+
26 Обојица ће заједно у праху лежати,+
И црви ће их прекрити.+
27 Ето, добро знам помисли ваше
И сплетке којима ми желите зло учинити.+
28 Јер говорите: ’Где је кућа великаша?
Где је шатор злих? Где су шатори у којима су становали?‘+
29 Јесте ли питали оне који путевима пролазе?
Размишљате ли о сведочанству њиховом,
30 Како у дан невоље зли поштеђен бива,+
И у дан гнева он се избавља?
31 Ко ће га у лице прекорити за дела његова?+
Ко ће му вратити за оно што је учинио?+
32 Њега ће на гробље однети,+
И над гробом његовим стражу ће поставити.
33 Слатке ће му бити груде земље у долини,+
И за собом ће повући све људе,+
А безброј је оних који су пре њега онде дошли.
34 Зато су тако испразне утехе ваше,+
И одговори су ваши превара празна!“