Управитељу. „Не погуби.“ Давидов псалам. Миктам.
58 Док ћутите, можете ли говорити о праведности?+
Можете ли судити праведно, синови људски?+
2 Свим срцем велику неправду чините на земљи,+
И припремате пут злу које чине руке ваше.+
3 Зли су изопачени од утробе мајчине,+
Лутају откако су се родили,
Лажи говоре.+
4 Отров је њихов као отров змијски,+
Глуви су као кобра која затвара ухо своје,+
5 Па не слуша глас оних који је чарањем кроте,+
Иако је вешт онај који је чинима кроти.+
6 Разбиј им, Боже, зубе у устима њиховим.+
Јехова, разбиј чељусти младим лавовима.
7 Нека се растопе и нестану као воде које отичу;+
Нека он натегне лук за стреле своје док се они руше.+
8 Као пуж који растапајући се иде, тако они ходе,
Као плод који жена побаци, тако они неће сунца видети.+
9 Пре него што лонци ваши осете топлоту од потпаљеног трња,+
И оно које је зелено и оно што гори он ће као олујни ветар однети.+
10 Праведник ће се радовати кад види освету.+
Ноге ће своје опрати у крви злога.+
11 А људи ће рећи:+ „Заиста праведник награду прима.+
Заиста постоји Бог који на земљи суди.“+