1. Самуилова

26 После неког времена дошли су људи из Зифа+ код Саула у Гавају+ и рекли му: „Зар се Давид не крије на брду Ехели,+ наспрам Гесимона?“*+ 2 Саул је устао+ и отишао у пустињу Зиф с три хиљаде+ изабраних Израелаца да тражи Давида у пустињи Зиф. 3 Улогорио се поред пута на брду Ехели, које је наспрам Гесимона, а Давид је био у пустињи. Давид је сазнао да је Саул дошао за њим у пустињу. 4 Зато је послао људе да извиде+ и сазнају да ли је Саул већ стигао. 5 Давид је затим устао и отишао до места где се Саул улогорио и угледао место где су лежали Саул и Авенир,+ Ниров син, заповедник војске. Саул је лежао у ограђеном делу логора,+ а војска је била улогорена свуда око њега. 6 Тада Давид рече Ахимелеху Хетејину+ и Ависају,+ Серујином сину,+ Јоавовом брату: „Ко ће ићи са мном код Саула у логор?“ А Ависај одговори: „Ја ћу ићи с тобом.“+ 7 Тако је Давид ноћу дошао с Ависајем до улогорене војске. Саул је спавао у ограђеном делу логора, а копље му је било поред главе забодено у земљу. Авенир и војници лежали су око њега.

8 Ависај рече Давиду: „Бог ти је данас предао у руке твог непријатеља.+ Молим те, допусти ми да га једним ударцем прибијем копљем за земљу. Други ми ударац неће ни требати.“ 9 Али Давид рече Ависају: „Немој да га убијеш. Јер ко је још дигао руку на Јеховиног помазаника+ и остао недужан?“+ 10 Давид још рече: „Тако жив био Јехова,+ Јехова ће га ударити;+ или ће доћи дан+ у који ће тај човек умрети или ће отићи у битку+ и погинути!+ 11 Нипошто не бих дигао руку+ на Јеховиног помазаника,+ јер знам да би то у Јеховиним очима било неисправно.+ Молим те, узми сада копље које му је поред главе и крчаг за воду, па идемо.“ 12 Тада Давид узе копље и крчаг за воду који су били поред Саулове главе, и они одоше. Нико није ништа видео+ нити опазио и нико се није пробудио, јер су сви спавали дубоким сном+ који је Јехова пустио на њих. 13 Тако је Давид прешао на другу страну и стао подаље наврх горе, на великој удаљености.

14 Затим Давид поче да дозива војнике и Авенира, Нировог сина: „Авенире, зашто се не одазиваш?“ Авенир+ одговори: „Ко си ти што дозиваш краља?“ 15 Тада Давид рече Авениру: „Зар ниси ти јунак? Ко је као ти у Израелу? Зашто онда ниси чувао свог господара, краља? Један човек дошао је да убије краља, твог господара.+ 16 Није добро то што си учинио. Тако жив био Јехова,+ заслужили сте смрт+ јер нисте чували+ свог господара, Јеховиног помазаника!+ Погледај сада где је краљево копље и крчаг за воду+ који су му били поред главе.“

17 Тада Саул препозна Давидов глас па рече: „Је ли то твој глас, сине мој Давиде?“+ А Давид одговори: „Да, то је мој глас, мој господару, краљу.“ 18 Затим рече: „Зашто мој господар прогони свог слугу?+ Шта сам учинио и каква је злоћа у мојим рукама?+ 19 Молим те, сад, мој господару, краљу, послушај речи свог слуге: Ако те је Јехова подигао на мене, нека му буде угодан мирис приноса од жита.+ Али ако су то учинили људи,+ онда нека су проклети пред Јеховом.+ Отерали су ме данас да не бих имао удела у Јеховином наследству+ и рекли су: ’Иди, служи другим боговима!‘+ 20 Зато не допусти да моја крв падне на земљу пред Јеховиним лицем.+ Јер је израелски краљ изашао да тражи обичну буву,+ као кад неко лови јаребицу по брдима.“+

21 Тада Саул рече: „Згрешио сам.+ Врати се, сине мој Давиде, јер ти нећу више чинити зла зато што је моја душа данас била драгоцена+ у твојим очима. Поступио сам безумно и много сам погрешио.“ 22 Давид одговори: „Ево краљевог копља. Нека дође један од људи да га узме. 23 Јехова ће сваком вратити по његовој праведности+ и по његовој верности. Иако те је Јехова данас предао мени у руке, нисам хтео да дигнем руку на Јеховиног помазаника.+ 24 Као што је твоја душа данас била драгоцена у мојим очима, тако нека моја душа буде драгоцена у Јеховиним очима,+ и нека ме он избави из сваке невоље.“+ 25 Тада Саул рече Давиду: „Благословљен да си, сине мој Давиде. Не само што ћеш извршити своје дело него ћеш и изаћи као победник.“+ Тако је Давид отишао својим путем, а Саул се вратио у своје место.+