137 Поред вавилонских река+ седели смо+
И плакали сећајући се Сиона.+
2 По тополама+ усред Вавилона
Повешали смо харфе своје.+
3 Они који су нас заробили тражили су да певамо,+
И они што нам се ругају тражили су да се веселимо,+ говорећи нам:
„Певајте нам песме сионске.“+
4 Како да певамо песму Јеховину+
У туђини?+
5 Ако те заборавим, Јерусалиме,+
Нека десница моја заборави све што зна.
6 Нека ми се језик за непце залепи,+
Ако те заборавим,+
Ако не уздигнем Јерусалим
Изнад највеће радости своје.+
7 Сети се,+ Јехова, синова Едомових+ у дан пропасти Јерусалима,+
Како су говорили: „Раскопајте га! Раскопајте га до темеља!“+
8 Кћери вавилонска, што ћеш опустошена бити,+
Срећан ће бити онај ко ти врати+
Онако како си ти нама чинила.+
9 Срећан ће бити онај ко зграби и разбије+
О стену децу твоју.