Исаија
40 „Тешите, тешите мој народ“, говори ваш Бог.+ 2 „Утешно говорите срцу Јерусалима+ и вичите му да је прошло време његовог робовања,+ да је платио цену свог преступа,+ јер је из Јеховине руке примио пуну меру за све своје грехе.“+
3 Слушајте! Неко виче у пустињи:+ „Рашчистите пут Јехови!+ Поравнајте кроз пусту земљу стазу нашем Богу!+ 4 Нека се подигне свака долина,+ нека се спусти свака гора и свако брдо!+ Брежуљкаст крај нека постане раван, нераван крај нека се претвори у равницу!+ 5 Тада ће се открити слава Јеховина+ и сви ће је људи видети,+ јер су то речи из Јеховиних уста.“+
6 Слушај! Неко говори: „Вичи!“+ А други каже: „Шта да вичем?“
„Сви су људи трава, и сва је доброта* њихова као цвет у пољу.+ 7 Трава се осуши и цвет увене+ кад Јехова својим дахом* дуне на њих.+ Људи су заиста као трава.+ 8 Трава се осуши и цвет увене,+ али реч нашег Бога остаје довека.“+
9 Попни се на високу гору,+ ти која носиш добру вест Сиону.+ Повичи из свег гласа, ти која носиш добру вест Јерусалиму.+ Повичи, не бој се.+ Реци Јудиним градовима: „Ево вашег Бога.“+ 10 Гле, Суверени Господ Јехова доћи ће као силан јунак, његова ће мишица за њега владати.+ Гле, код њега је награда,+ пред њим је плата.+ 11 Као пастир он ће пасти своје стадо.+ Својом руком скупиће јагањце,+ у недрима ће их носити.+ Дојилице ће брижно водити.+
12 Ко је шаком воду измерио,+ небеса педљем премерио+ и земаљском праху меру одредио?+ Ко је на мерилима горе измерио и на ваги брегове? 13 Ко је Јеховин дух измерио? Ко га као саветник може нечему поучити?+ 14 Ко га је саветовао и поучио? Ко га учи путу праведности или му пружа знање+ или га упућује на пут разборитости?+
15 Гле, народи су њему као кап из ведра, као прашина на ваги.+ Гле, он подиже острва+ као ситну прашину. 16 Ни Ливан није довољан за ватру, његове дивље животиње+ нису довољне за жртву паљеницу.+ 17 Сви су народи пред њим као да и не постоје,+ за њега су као ништа, ништавило.+
18 С ким ћете упоредити Бога+ и какав ћете лик њему сличан наћи?+ 19 Занатлија лије лик,+ златар га облаже златом+ и кује сребрне ланчиће.+ 20 Човек бира+ за принос неко дрво, дрво које није труло, па тражи вештог тесара да му начини резан лик+ који се неће померати.+
21 Зар не знате? Зар не чујете? Зар вам није речено од почетка? Зар нисте разумели још кад су били положени темељи земље?+ 22 Он борави над кругом земаљским,+ чији су му становници као скакавци. Он разастире небеса као вео, разапиње их као шатор за становање.+ 23 Он владаре претвара у ништа, судије земаљске у ништавило.+
24 Као да нису посађени, као да нису посејани, и као да њихово стабло није пустило корен у земљи.+ Чим неко дуне на њих, они се сасуше,+ и олујни ветар их разноси као стрњику.+
25 „С ким ћете ме упоредити, и ко ми је раван?“, каже Свети.+ 26 „Подигните очи и гледајте! Ко је све то створио?+ Онај који војску њихову изводи на број, и све их по имену зове.+ Због његове огромне моћи*+ и велике силе не изостаје ниједно.
27 „Зашто кажеш, Јакове, зашто говориш, Израеле: ’Мој пут је скривен од Јехове,+ мој Бог не мари за правду која ми припада‘?+ 28 Зар не знаш? Зар ниси чуо?+ Јехова, Створитељ свих крајева земаљских, вечан је Бог.+ Он се не умара и не посустаје.+ Разум је његов недокучив.+ 29 Он уморном снагу враћа,+ нејаком велику снагу даје.+ 30 Деца се умарају и посустају, младићи посрћу, 31 али они који се у Јехову уздају*+ добијају нову снагу.+ Подижу се на крилима као орлови.+ Трче и не посустају, ходају и не умарају се.“+