Јеремија

34 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији, кад су се Навуходоносор, краљ Вавилона,+ и сва његова војска+ и сва земаљска краљевства која су била под његовом влашћу+ и сви народи борили против Јерусалима и против свих градова+ око њега:

2 „Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Иди и овако реци Седекији, Јудином краљу:+ „Овако каже Јехова: ’Овај град предаћу у руке краљу Вавилона,+ и он ће га спалити ватром.+ 3 Ти нећеш умаћи његовој руци, него ћеш бити ухваћен и предат у његове руке.+ Очи у очи гледаћеш краља Вавилона+ и он ће говорити с тобом лицем у лице, и отићи ћеш у Вавилон.‘ 4 Али чуј Јеховину реч, Седекија, краљу Јудин:+ ’Овако за тебе каже Јехова: „Нећеш погинути од мача. 5 У миру ћеш умрети,+ и као што су спаљивали мирисне мешавине у част твојим очевима, ранијим краљевима који су били пре тебе,+ тако ће и у твоју част спаљивати мирисне мешавине+ и нарицаће за тобом:+ ’Јао, господару!‘,+ јер ја сам тако рекао, говори Јехова.“‘“‘“

6 Пророк Јеремија је рекао Седекији, Јудином краљу, све те речи+ у Јерусалиму, 7 кад се војска краља Вавилона борила против Јерусалима и преосталих Јудиних градова+ — против Лахиса+ и Азике,+ јер су још само ти утврђени градови+ остали од Јудиних градова.+

8 Ово је реч коју је Јехова упутио Јеремији након што је краљ Седекија склопио савез са целим народом у Јерусалиму да им прогласи слободу,+ 9 да свако пусти на слободу свог слугу и своју слушкињу, Јеврејина+ и Јеврејку, тако да им други Јевреји* који су њихова браћа више не буду слуге.+ 10 Сви кнезови+ и цео народ који је ушао у тај савез пристали су да пусте на слободу своје слуге и своје слушкиње, да им више не буду слуге. Послушали су и отпустили их.+ 11 Али после су се предомислили+ и опет узели слуге и слушкиње које су пустили на слободу, и присилили су их да им буду слуге и слушкиње.+ 12 Тада је Јехова упутио своју реч Јеремији. Јехова му је рекао:

13 „Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Ја сам склопио савез с вашим праочевима+ оног дана кад сам их извео из египатске земље,+ из дома где су били слуге,+ и рекао сам им: 14 „Кад се наврши седам година, нека свако од вас отпусти свог брата,+ Јеврејина,+ који му се продао+ и служио му шест година. Отпустите га да од вас оде слободан.“ Али ваши праочеви ме нису слушали, нити су пригнули ухо.+ 15 Ви сте се сада обратили и учинили оно што је исправно у мојим очима тако што је свако од вас прогласио слободу свом ближњем, и склопили сте савез преда мном+ у дому који носи моје име.+ 16 Затим сте се предомислили+ и оскрнавили моје име,+ јер је свако опет узео свог слугу и своју слушкињу, које сте отпустили да слободно иду куд им душа жели, и присилили сте их да вам буду слуге и слушкиње.‘+

17 „Зато овако каже Јехова: ’Нисте ме послушали и нисте прогласили слободу+ сваки свом брату и свом ближњем. Ево, ја ћу вама прогласити слободу‘,+ говори Јехова, ’тако што ћу вас предати мачу,+ помору+ и глади,+ и учинићу да будете ужасан призор свим земаљским краљевствима.+ 18 А људе који су преступили мој савез+ јер се нису држали речи савеза, који су са мном склопили тако што су теле расекли напола+ и прошли између половина,+ 19 — Јудине кнезове и јерусалимске кнезове,+ дворане и свештенике и цео народ,* све који су прошли између половина оног телета — 20 предаћу у руке њиховим непријатељима и у руке онима који траже њихову душу.+ Њихови лешеви биће храна небеским птицама и земаљским зверима.+ 21 Седекију, Јудиног краља,+ и његове кнезове предаћу у руке њиховим непријатељима, у руке онима који траже њихову душу и у руке војсци краља Вавилона+ која се од вас повлачи.‘+

22 „’Даћу заповест‘, говори Јехова, ’и вратићу их на овај град,+ и они ће се борити против њега, освојиће га и спалиће га ватром.+ А Јудине градове претворићу у ненасељену пустош.‘“+