Бројеви

16 Кореј,+ син Исара,+ Катовог сина,+ Левијевог сина,+ побунио се заједно с Датаном+ и Авироном,+ Елијавовим синовима,+ и Оном, Фалетовим сином — Рувимовим потомцима.+ 2 Они су устали против Мојсија заједно с двеста педесет људи од Израелових синова, поглавара народа који су били позивани на збор и који су били људи на гласу. 3 Скупили су се против+ Мојсија и Арона и рекли им: „Доста је било! Јер цео је збор свет, сви у њему,+ и Јехова је међу њима.+ Зашто се онда узвисујете над Јеховиним збором?“+

4 Кад је Мојсије то чуо, пао је ничице. 5 Затим је рекао Кореју и свим његовим присталицама: „Ујутру ће Јехова показати ко је његов,+ ко је свет+ и ко сме да му се приближи.+ Кога он изабере,+ тај ће му се приближити. 6 Учините ово: узмите кадионице,+ ти, Кореју, и све твоје присталице,+ 7 и сутра ставите у њих ватру и одозго ставите ка̂д пред Јеховом. Онај кога Јехова изабере,+ тај је свет. Доста је било, Левијеви синови!“+

8 Мојсије је још рекао Кореју: „Молим вас, послушајте Левијеви синови. 9 Зар вам је мало што вас је Израелов Бог одвојио+ од израелског збора да би вас довео к себи да вршите службу у Јеховином шатору и да стојите пред збором и да му служите?+ 10 Довео је к себи тебе и сву твоју браћу, Левијеве синове. Зар морате тражити још и свештенство?+ 11 Зато сте се ти и све твоје присталице скупили против Јехове.+ Јер шта је Арон да гунђате против њега?“+

12 Касније је Мојсије послао по Датана и Авирона,+ Елијавове синове, али они су рекли: „Нећемо доћи!+ 13 Зар ти је мало што си нас извео из земље у којој тече мед и млеко да нас побијеш у овој пустињи,+ него још хоћеш да изиграваш кнеза над нама?+ 14 Ниси нас довео у земљу у којој тече мед и млеко+ нити си нам дао у наследство поља и винограде. Хоћеш ли овим људима очи да ископаш? Нећемо доћи!“

15 На то се Мојсије веома разгневио и рекао Јехови: „Немој погледати на њихов принос од жита.+ Ниједног магарца им нисам узео и ниједном од њих нисам зло учинио.“+

16 Затим је Мојсије рекао Кореју:+ „Ти и све твоје присталице сутра станите пред Јехову,+ ти, они и Арон. 17 Нека сваки узме своју кадионицу и стави у њу ка̂д, па нека сваки донесе своју кадионицу пред Јехову, двеста педесет кадионица. И ти и Арон донесите сваки своју кадионицу.“ 18 Они су узели сваки своју кадионицу, ставили у њу ватру и ка̂д, па су стали на улаз у шатор састанка заједно с Мојсијем и Ароном. 19 Кад је Кореј скупио против њих цео збор+ на улазу у шатор састанка, целом збору се показала Јеховина слава.+

20 Јехова је рекао Мојсију и Арону: 21 „Одвојте+ се од тог збора да их одмах побијем.“+ 22 А они су пали ничице и рекли: „Боже, Боже духа сваког тела,+ зар ћеш се због греха једног човека разгневити на цео збор?“+

23 А Јехова је рекао Мојсију: 24 „Кажи збору: ’Склоните се од Корејевих, Датанових и Авиронових+ шатора!‘“

25 После тога Мојсије је устао и отишао код Датана и Авирона, а с њим су пошле и Израелове старешине.+ 26 Затим је рекао збору: „Одступите од шатора ових злих људи и не дотичите ништа што је њихово,+ да не изгинете због свих њихових греха.“ 27 Они су се одмах са свих страна склонили од Корејевог, Датановог и Авироновог шатора. А Датан и Авирон су изашли и стали на улаз у своје шаторе,+ заједно са својим женама, синовима и децом.

28 Тада је Мојсије рекао: „По овом ћете знати да ме је Јехова послао да чиним сва ова дела+ и да то не чиним по свом срцу:+ 29 Ако ови људи умру као што умиру сви људи и ако буду кажњени као што се кажњавају сви људи,+ онда ме није послао Јехова.+ 30 Али ако Јехова учини нешто ново+ и земља отвори своја уста и прогута њих+ и све што је њихово, и живи сиђу у гроб,*+ онда ћете знати да су ти људи презрели Јехову.“+

31 Само што је изговорио те речи, земља под њима почела је да се раздваја.+ 32 И земља је отворила своја уста и прогутала њих, њихове породице, све Корејеве људе и сву њихову имовину.+ 33 Тако су живи сишли у гроб,* они и сви њихови, и земља их је покрила,+ тако да су нестали из збора.+ 34 Сви Израелци који су били око њих разбежали су се на њихов врисак, говорећи: „Да и нас земља не прогута!“+ 35 И изашла је ватра од Јехове+ и спалила оних двеста педесет људи који су приносили ка̂д.+

36 Јехова је рекао Мојсију: 37 „Кажи Елеазару, сину свештеника Арона, да покупи кадионице+ са згаришта, и реци му: ’Разбацај жар из њих, јер су оне свете, 38 чак и кадионице тих људи који су згрешили својој души.+ Нека се од њих направе танке металне плоче да се њима обложи олтар,+ јер су их донели пред Јехову и зато су постале свете. Нека служе као знак Израеловим синовима.‘“+ 39 Тако је свештеник Елеазар узео бакарне кадионице+ које су били донели они који су изгорели, па су их прековали да њима обложе олтар, 40 за спомен Израеловим синовима да нико из обичног народа+ — нико ко не припада Ароновом потомству — не сме да приступи да приноси ка̂д пред Јеховом,+ и да нико не буде попут Кореја и његових присталица,+ као што је Јехова рекао Арону преко Мојсија.

41 Али већ сутрадан цео збор Израелових синова почео је да гунђа против Мојсија и Арона,+ говорећи: „Ви сте побили Јеховин народ.“ 42 А кад се збор скупио против Мојсија и Арона, окренули су се према шатору састанка, и гле, облак је покрио шатор и појавила се Јеховина слава.+

43 А Мојсије и Арон су дошли пред шатор састанка.+ 44 Тада је Јехова рекао Мојсију: 45 „Уклоните се из тог збора да их одмах побијем.“+ На то су они пали ничице.+ 46 Мојсије је затим рекао Арону: „Узми кадионицу, стави у њу ватру с олтара+ и ка̂д и иди брже к збору и за њега изврши обред очишћења,+ јер се Јехова жестоко разгневио+ и помор је почео!“ 47 Арон је одмах узео кадионицу, као што је рекао Мојсије, и отрчао усред збора, а кад тамо, помор међу народом већ је почео. Он је ставио ка̂д и почео да врши обред очишћења за народ. 48 И стајао је између мртвих и живих,+ и пошаст је престала.+ 49 Од пошасти је помрло четрнаест хиљада и седамсто људи, осим оних који су изгинули због Кореја. 50 Кад се Арон најзад вратио код Мојсија на улаз у шатор састанка, пошаст је била престала.