30 „А сада ми се смеју људи,+
Они који су од мене млађи,+
Чије очеве не бих ставио
Ни са псима стада свога.
2 Од какве би ми користи била снага руку њихових?
Нема снаге у њима.+
3 Од оскудице и глади они су изнемогли,
Глођу што нађу у земљи безводној,+
Коју је јуче захватила олуја и пустошење.
4 Беру слано биље међу грмљем,
Корен жутиловке храна је њихова.
5 Људи их изгоне из средине своје,+
Вичу за њима као за лоповима.
6 Морају да живе по стрминама уз речне долине,
По јамама у земљи и међу стенама.
7 Међу грмовима вичу,
Под копривама чуче.
8 То су синови безумника,+ и синови безименог,
Који су бичем истерани из земље.
9 А такви сада о мени говоре у песмама својим,+
Мени се сада ругају.+
10 Гнушају се нада мном, држе се подаље од мене,+
Не устежу се да ми у лице пљуну.+
11 Јер он је отпустио лук мој и понизио ме,
А они су се необуздано на мене окомили.
12 С десне стране моје устају као легло зликовачко,
Ноге моје пуштају да иду,
А онда ми бедеме погубне постављају.+
13 Раскопавају стазе моје,
Само ми невољу отежавају,+
И у томе им помоћник не треба.
14 Као кроз широк процеп они навиру,
С олујом надолазе.
15 Страхоте изненадне окрећу се на мене,
Достојанство моје као да ветар односи,
Попут облака ишчезло је спасење моје.
16 И сада душа моја попут воде истиче из мене,+
Дани невоље+ стижу ме.
17 Ноћу бол пробада кости моје,+ као да се кидају са мене,
Не престају болови који ме изједају.+
18 Од силине велике мења се одећа моја,
Обавија ме као оковратник дуге хаљине моје.
19 Он ме је бацио у блато,
Па сам постао као прах и пепео.
20 Вапим к теби за помоћ, али ти ми не одговараш;+
Стојим, да на мене погледаш.
21 Променио си се и окрутан према мени постао,+
Свом снагом руке своје ти ме као непријатељ нападаш.
22 У ветар ме подижеш да ме носи,
А затим ме уз тресак разбијаш.
23 Знам добро да ћеш ме у смрт вратити,+
У кућу где одлазе сви живи.
24 Али нико не диже руку своју на ову рушевину,+
И док ја пропадам, нико помоћ не дозива.
25 А ја сам плакао над оним ко је тешке дане проживљавао,+
Душа је моја сажаљевала сиромаха.+
26 Добро сам очекивао, али зло је дошло,+
Светлост сам чекао, али мрак је дошао.
27 Утроба је моја узаврела и узнемирила се,
Дани невоље на мене су дошли.
28 Жалостан+ сам ишао кад сунца није било.
Устао сам усред збора, помоћ сам тражио.
29 Шакалима сам брат постао,
Друг кћерима нојевим.+
30 Кожа ми је поцрнела+ и отпада с мене,
Кости су ми се ужариле од сувоће.
31 Харфа моја сада само тужне песме свира,
Фрула моја само плачне гласове пушта.