11 Давид није остављао у животу ни мушкарца ни жену, да не би морао да их доведе у Гат, јер је мислио: „Могли би нас одати и испричати шта сам урадио.“ (Тако је чинио све време док је живео у филистејској земљи.) 12 Ахис је веровао Давиду и говорио је у себи: „Његов народ Израел га је баш замрзео. Зато ће остати мој слуга.“