18 Али Израелци их нису напали, јер су им се поглавари народа били заклели Јеховом,+ Израеловим Богом. Зато је цео народ почео да гунђа против поглавара̂. 19 Тада су сви поглавари рекли народу: „Ми смо им се заклели Јеховом, Израеловим Богом, и зато сада не смемо да их дирамо. 20 Овако ћемо им учинити: поштедећемо им живот да се Бог не би разгневио на нас због заклетве коју смо им дали.“+

34 Затим се Јефтај вратио својој кући у Миспу,+ а у сусрет му је изашла баш његова ћерка ударајући у даире и играјући! Она му је била јединица. Осим ње није имао ни синова ни ћерки. 35 Када ју је угледао, раздерао је своју одећу и рекао: „О не, кћери моја! Срце ми се цепа због тебе, јер баш тебе морам да пошаљем од куће! Ја сам се заветовао Јехови и не могу то порећи.“+

33 „Надаље, чули сте да је вашим прецима речено: ’Немој да кршиш заклетву*,+ него испуни своје завете Јехови*.‘+