9 Јер ми смо тек од јуче и не знамо ништа,

зато што су наши дани на земљи као сенка.

14 „Човек, кога је жена родила,

кратког је века+ и живот му је пун невоља*.+

 2 Као цвет никне, а онда увене*,+

као сенка бежи и нестаје.+

11 Моји дани су попут сенке која нестаје*,+

сушим се као трава.+