14 „Човек, кога је жена родила,

кратког је века+ и живот му је пун невоља*.+

 2 Као цвет никне, а онда увене*,+

као сенка бежи и нестаје.+

 5 Ти односиш људе као бујица,+ нестају попут сна.

Ујутру су као трава која ниче.+

 6 Она ујутру буја и цвета,

а до вечери увене и осуши се.+