32 „А сада, Боже наш, Боже велики и моћни, ти који уливаш страхопоштовање, који се држиш свог савеза и показујеш верну љубав,+ нека пред тобом не буду незнатне све невоље које су снашле нас, наше краљеве, наше кнезове,+ наше свештенике,+ наше пророке,+ наше претке и цео твој народ од времена асирских+ краљева па до данас.

137 Седели смо поред вавилонских река+

и плакали сећајући се Сиона.+