34 Док си гледао, од једне планине се одвалио камен, а да га нису дотакле људске руке, и ударио је кип у стопала од гвожђа и глине и смрвио их.+ 35 Тада се одједном смрвило гвожђе, глина, бакар, сребро и злато, и све је постало као плева на гумну у лето, и ветар је све однео без трага. А камен који је ударио у кип постао је велика планина и испунио је целу земљу.