Постанак

47 Тако је Јосиф отишао код фараона и јавио му:+ „Мој отац и моја браћа су дошли из хананске земље са својом ситном и крупном стоком и са свим што имају и сада су у земљи Гесем.“+ 2 Са собом је повео петорицу своје браће и представио их фараону.+

3 Фараон је упитао његову браћу: „Чиме се бавите?“ Они су му одговорили: „Твоје слуге су пастири, као што су били и наши преци.“+ 4 Затим су рекли фараону: „Дошли смо да неко време живимо у овој земљи,+ јер је у хананској земљи тешка глад и нема паше за нашу стоку.+ Зато те молимо да допустиш својим слугама да живе у земљи Гесем.“+ 5 Тада је фараон рекао Јосифу: „Твој отац и твоја браћа дошли су код тебе. 6 Цела египатска земља стоји ти на располагању. Насели свог оца и своју браћу у најбољем крају земље.+ Нека живе у земљи Гесем. Ако знаш да међу њима има способних људи, повери им бригу и о мојој стоци.“

7 Затим је Јосиф увео свог оца Јакова и представио га фараону, а Јаков је благословио фараона. 8 Фараон је упитао Јакова: „Колико имаш година?“ 9 Јаков је одговорио фараону: „Имам 130 година и целог живота путујем по туђини*. Године мог живота биле су мучне+ и мало их је у поређењу с годинама живота мојих предака, које су они провели путујући по туђини*.“+ 10 Затим је Јаков благословио фараона и отишао од њега.

11 Тако је Јосиф населио свог оца и своју браћу у Египту и дао им посед у најбољем крају земље, у земљи Рамеси,+ баш као што је фараон заповедио. 12 Јосиф је снабдевао храном* свог оца и своју браћу и цео дом свог оца. Свакој породици је давао храну према броју деце.

13 Нигде није било хране*, јер је владала страховита глад. Народ у Египту и у хананској земљи био је исцрпљен од глади.+ 14 Јосиф је продавао жито Египћанима и Хананцима,+ а прикупљени новац доносио је у фараонов двор. 15 После неког времена нестало је новца у Египту и у хананској земљи, па су сви Египћани почели да долазе код Јосифа и говоре: „Дај нам хране! Зар ћеш допустити да помремо ту пред тобом зато што више немамо новца?“ 16 Тада је Јосиф рекао: „Ако више немате новца, дајте ми своју стоку и добићете храну у замену за вашу стоку.“ 17 Они су доводили своју стоку код Јосифа, а он им је давао храну у замену за њихове коње, овце, говеда и магарце. Тако им је те године давао храну у замену за сву њихову стоку.

18 Следеће године су поново дошли код њега и рекли му: „Господару, не можемо сакрити од тебе да више немамо ни новац ни стоку јер смо све то већ дали теби. Немамо више шта да дамо свом господару осим себе самих и своје земље. 19 Зар ћеш допустити да помремо и да наша земља пропадне? Купи и нас и нашу земљу у замену за храну, па ћемо бити фараонови робови и наша земља ће припасти њему. Дај нам семе да засејемо њиве, да останемо живи и не помремо од глади и да нам земља не остане пуста.“ 20 Јосиф је за фараона купио од Египћана сву њихову земљу. Они су продали своје њиве зато што их је погодила тешка глад. Тако је земља постала фараоново власништво.

21 Он је одредио да се народ у целом Египту пресели у градове.+ 22 Само свештеничку земљу није купио.+ Свештеници су добијали храну из фараоновог двора, па зато нису продали своју земљу. 23 Тада је Јосиф рекао народу: „Данас сам и вас и вашу земљу купио за фараона. Ево вам семе, па засејте земљу. 24 Кад донесе род, петину ћете дати фараону,+ а четири петине остаће вам за сетву и за храну вама, вашој деци и осталима који живе у вашем дому.“ 25 Они су рекли: „Ти си нам спасао живот.+ Ако је то по вољи нашег господара, бићемо фараонови робови.“+ 26 Тада је Јосиф поставио закон који и данас важи у Египту, да петина летине припада фараону. Тај закон није важио једино за свештеничку земљу јер она није припала фараону.+

27 Израелци су живели у Египту, у земљи Гесем.+ Ту су се населили, имали су много деце и постајали све бројнији.+ 28 Тако је Јаков живео у Египту 17 година. Укупно је живео 147 година.+

29 Кад је Израел схватио да ће ускоро умрети,+ позвао је свог сина Јосифа и рекао му: „Молим те, ако ми желиш добро, стави руку под моју бутину* и обећај ми да ћеш ми показати љубав* и верност. Молим те, немој ме сахранити у Египту.+ 30 Кад умрем*, однеси ме из Египта и сахрани ме у гробу мојих предака.“+ Он му је одговорио: „Учинићу како си рекао.“ 31 На то је Јаков рекао: „Закуни ми се.“ И он му се заклео.+ Онда се Израел поклонио Богу код узглавља своје постеље.+