Римљанима
7 Зар не знате, браћо – говорим онима који познају законе – да је Закон господар човеку док је човек жив? 2 Тако је удата жена законом везана за мужа док је он жив, али ако он умре, ослобођена је мужевљевог закона.+ 3 Дакле, док јој је муж жив, биће названа прељубницом ако се уда за другог човека.+ Али ако јој муж умре, ослобођена је његовог закона, и није прељубница ако се уда за другог човека.+
4 Тако сте и ви, браћо моја, посредством Христове жртве* ослобођени Закона*, како бисте припали другоме,+ ономе који је ускрснуо из мртвих.+ Тако доносимо плод који је Богу на славу.+ 5 Јер кад смо живели по жељама тела, Закон је открио да су те жеље деловале у нашем телу и доносиле плод који води у смрт.+ 6 А сада смо ослобођени Закона+ јер нас више не спутава*, да бисмо били робови на нови начин, по духу,+ а не на стари начин, по писаном закону.+
7 Дакле, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Нипошто! Али никада не бих схватио шта је грех да није било Закона.+ На пример, не бих схватио шта је похлепа* да Закон није рекао: „Не пожели.“+ 8 А грех је, због те заповести, искористио прилику да у мени створи сваку врсту похлепе, јер је грех без Закона био мртав.+ 9 У ствари, ја сам био жив док није било Закона. Али кад је стигла заповест, грех је оживео, а ја сам умро.+ 10 И схватио сам да заповест, која је требало да води у живот,+ води у смрт. 11 Јер грех је, због те заповести, искористио прилику да ме заведе и убије преко ње. 12 Ипак, Закон је сам по себи свет и заповест је света и праведна и добра.+
13 Дакле, да ли ме је оно што је добро одвело у смрт? Нипошто! Али грех ме је, да би се показао као грех, посредством онога што је добро одвео у смрт.+ Тако се преко заповести показало колико је грех штетан.+ 14 Јер знамо да је Закон духован, а ја сам телесан, продат у ропство греху.+ 15 Јер не разумем шта радим. Не чиним оно што желим, него оно што мрзим. 16 А ако чиним оно што не желим, слажем се да је Закон добар. 17 Али онда то не чиним више ја, него грех који пребива у мени.+ 18 Јер знам да у мени, то јест у мом телу, не пребива ништа добро. Јер желим да чиним добро, али нисам у стању да то чиним.+ 19 Јер не чиним добро, које желим, него зло, које не желим. 20 А ако чиним оно што не желим, онда то не чиним више ја, него грех који пребива у мени.
21 Налазим, дакле, овај закон у себи: кад желим да чиним добро, у мени је зло.+ 22 Мој унутрашњи човек заиста ужива у Божјем закону,+ 23 али у свом телу видим други закон који ратује против закона мог ума+ и заробљава ме законом греха+ који је у мом телу. 24 Јадан сам ти ја човек! Ко ће ме избавити од тела које ме води у такву смрт? 25 Захваљујем Богу преко Исуса Христа, нашег Господа! Ја, дакле, умом робујем Божјем закону, а телом закону греха.+