Левитска

27 Јехова је још рекао Мојсију: 2 „Кажи Израелцима: ’Ако неко учини посебан завет+ да ће дати Јехови онолико новца колико је одређено за неку особу, 3 нека за мушкарца од 20 до 60 година да 50 сикала* сребра, према сиклу који се чува на светом месту*, 4 а за жену нека да 30 сикала. 5 За мушко од пет до 20 година нека да 20 сикала, а за женско 10 сикала. 6 За мушко од месец дана до пет година, нека да пет сикала сребра, а за женско три сикла сребра.

7 „’За мушкарца од 60 година па навише, нека да 15 сикала, а за жену 10 сикала. 8 Али ако је онај ко се заветовао исувише сиромашан да плати износ који је одређен,+ нека особа на коју се односи завет дође пред свештеника, па нека свештеник одреди колико новца треба дати за њу. Свештеник ће то одредити према могућностима онога ко се заветовао.+

9 „’Ако се завет односи на животињу која се може принети као жртва Јехови, коју год животињу да неко даје Јехови, она ће бити света. 10 Нека уместо ње не даје другу животињу – нека не даје добру у замену за лошу нити лошу за добру. Али ако би ипак једну животињу заменио другом, онда ће и прва и она која је дата у замену бити свете. 11 Ако се завет односи на нечисту животињу,+ која се не сме принети Јехови на жртву, нека ту животињу доведе пред свештеника. 12 Нека свештеник види да ли је животиња добра или лоша и нека на основу тога одреди њену вредност. Колику цену свештеник одреди, толико за њу треба дати. 13 Ако човек касније пожели да је откупи, нека дода петину на вредност која је одређена.+

14 „’Ако неко посвети своју кућу да буде нешто што је свето Јехови, нека свештеник процени њену вредност, било да је кућа добра или лоша. На колико је свештеник процени, толика нека јој буде цена.+ 15 Али ако онај ко је посветио своју кућу пожели да је откупи, нека дода петину на њену процењену вредност, па нека кућа буде његова.

16 „’Ако неко посвети Јехови део своје земље, нека се вредност процени сразмерно количини семена потребног да се тај део земље засеје: један гомер* семена јечма вреди 50 сикала сребра. 17 Ако свој део земље посвети опросне године,+ нека се цена земље одреди према тој прописаној вредности. 18 Ако своју земљу посвети после опросне године, нека му свештеник одреди цену према годинама које су остале до следеће опросне године и нека процењену вредност смањи сразмерно томе.+ 19 Али ако би човек који је посветио земљу хтео да је откупи, нека дода петину на њену процењену вредност, па ће земља остати његова. 20 Ако не откупи земљу него буде продата другом човеку, она више не може да се откупи. 21 Кад дође опросна година, та земља ће бити посвећена Јехови. Она ће бити света и припашће свештеницима.+

22 „’Ако неко посвети Јехови земљу коју је купио и која није део његовог наследства,+ 23 нека свештеник одреди вредност те земље сразмерно броју година преосталих до опросне године, па нека човек тог дана исплати процењену вредност.+ То је прилог који је свет Јехови. 24 Кад дође опросна година, земља ће се вратити ономе од кога је купљена, ономе коме припада као његово наследство.+

25 „’Свака процена вредности нека се врши према сиклу који се чува на светом месту. Један сикал има 20 гера*.

26 „’Нико не сме да посвећује прворођено од животиња, јер оно што је прворођено већ припада Јехови.+ Било да је од крупне или од ситне стоке, оно припада Јехови.+ 27 Ако је животиња нечиста и власник жели да је откупи према вредности која је одређена, нека на њену вредност дода петину.+ Ако се животиња не откупи, нека се прода према вредности која је одређена.

28 „’Али ако неко безусловно посвети Јехови било шта од онога што поседује – било да је то човек, животиња или земља која је у његовом власништву – то не може да се прода нити откупи. Јехови је посебно свето све што му је безусловно посвећено.+ 29 Нико ко је осуђен на смрт не може да се откупи.+ Мора бити погубљен.+

30 „’Десетина*+ од свега што земља роди – било од рода с поља било од плодова с дрвећа – припада Јехови. То је свето Јехови. 31 Ако неко жели да откупи неку од својих десетина, нека на њену вредност дода још петину цене. 32 Сваки десети део од крупне или од ситне стоке, то јест свака десета животиња која прође испод пастирског штапа, нека буде нешто што је свето Јехови. 33 Нека власник не гледа да ли је та животиња добра или лоша и нека је не замењује другом животињом. Али ако би је ипак заменио, онда ће и прва и она која је дата у замену бити свете.+ Не смеју се откупити.‘ “

34 То су заповести које је на гори Синај Јехова дао Мојсију за Израелце.+