Песма над песмама
6 „Куда је отишао твој драги,
најлепша међу женама?
Којим путем је кренуо твој драги?
Тражићемо га с тобом.“
2 „Мој драги је отишао у свој врт,
ка лејама мирисног биља,
да чува стадо међу вртовима
и да бере љиљане.+
Његово стадо пасе међу љиљанима.“+
4 „Вољена моја,+ лепа си као Терса*,+
дивна као Јерусалим,+
одузимаш дах као чете окупљене под заставама.+
Коса ти је као стадо коза
које силази низ галадска брда.+
9 али само је једна моја голубица,+ која нема мане.
Она је јединица своје мајке,
миљеница* оне која ју је родила.
Девојке су је виделе и назвале је срећном,
а хвалиле су је и краљице и иноче.
10 ’Ко је она што блиста* попут зоре,
лепа као пун месец,
чиста као сунчева светлост,
она што одузима дах као чете окупљене под заставама?‘ “+
11 „Отишла сам у врт где расту ораси,+
да видим младице у долини*,
да видим да ли је лоза пустила изданке*,
да ли је нар процветао.
13 „Врати се, врати се, Суламко!
Врати се, врати се
да те гледамо!“
„Шта видите на Суламки?“+
„Она је као игра два логора*!“