Друга Самуилова
1 После Саулове смрти, Давид се, након што је поразио Амаличане, вратио у Сиклаг+ и тамо је остао два дана. 2 Трећег дана дошао је један човек из Сауловог логора, раздеране одеће и главе посуте прашином. Када је дошао пред Давида, поклонио му се лицем до земље.
3 Давид га је упитао: „Одакле долазиш?“ А он му је одговорио: „Побегао сам из израелског логора.“ 4 Тада га је Давид упитао: „Шта се десило? Испричај ми!“ А он му је одговорио: „Војска је бежала из битке и много људи је пало и погинуло. Погинули су и Саул и његов син Јонатан.“+ 5 Давид је упитао младића који му је јавио ту вест: „Како знаш да су Саул и његов син Јонатан погинули?“ 6 А младић му је одговорио: „Случајно сам се нашао на гори Гелвуји+ и угледао сам Саула како се ослања на своје копље, а кола и коњаници само што га нису сустигли.+ 7 Тада се он окренуо и угледао ме, па ме је позвао, а ја сам му рекао: ’Ево ме!‘ 8 Затим ме је упитао: ’Ко си ти?‘ А ја сам му одговорио: ’Ја сам Амаличанин.‘+ 9 Тада ми је рекао: ’Молим те, дођи овамо и убиј ме, јер сам у великим мукама, а никако да умрем.‘ 10 Тада сам му пришао и убио га,+ јер сам знао да неће остати жив пошто је био тешко рањен. Затим сам узео круну с његове главе и наруквицу с његове руке и донео сам их овамо свом господару.“
11 Тада је Давид раздерао своју одећу, а то су учинили и сви његови људи. 12 Нарицали су, плакали и постили+ до вечери за Саулом, за његовим сином Јонатаном и за Јеховиним народом, за Израелцима,+ јер су изгинули од мача.
13 Затим је Давид упитао младића који му је то јавио: „Одакле си?“ А он је одговорио: „Ја сам син једног дошљака, Амаличанина.“ 14 Тада му је Давид рекао: „Како си се усудио да дигнеш руку на Јеховиног помазаника и да га убијеш?“+ 15 Давид је позвао једног од својих људи и заповедио му: „Дођи и погуби овог човека!“ И он га је погубио.+ 16 Давид му је рекао: „Сам си крив за своју смрт*, јер су твоја уста сведочила против тебе када си рекао: ’Ја сам убио Јеховиног помазаника.‘ “+
17 Тада је Давид испевао нарицаљку за Саулом и његовим сином Јонатаном,+ 18 и заповедио је да Јудин народ научи нарицаљку названу „Лу̂к“, која је записана у Јашаровој* књизи:+
19 „Твоја слава, Израеле, лежи мртва на твојим горама!+
Пали су јунаци!
20 Не причајте о томе у Гату,+
не ширите глас о томе по улицама Аскалона,
да се не би радовале филистејске ћерке,
да не би клицале ћерке необрезаних.
не падала роса ни киша на вас,
не било рода на њивама вашим за приносе+ Богу!
Јер су на вама окаљани штитови јунака,
Саулов штит више није намазан уљем.
22 Јонатанов лук се није враћао+
без крви побијених, без сала јунака,
а Саулов мач се није враћао без победе.+
24 Израелске кћери, оплакујте Саула,
који вас је у скерлет облачио и накитом китио,
који је златом украшавао ваше хаљине.
25 Јунаци су пали на бојном пољу!
Јонатан лежи мртав на гори!+
Твоја ми је љубав значила више од љубави жене.+
27 Пали су јунаци,
пропало је убојито оружје!“