Постанак

31 После неког времена Јаков је чуо како Лаванови синови говоре: „Јаков је узео све што је имао наш отац и од оног што је припадало нашем оцу стекао је све ово богатство.“+ 2 Јаков је и по Лавановом лицу приметио да му он више није наклоњен као раније.+ 3 Тада је Јехова рекао Јакову: „Врати се у земљу својих очева и својој родбини,+ а ја ћу бити с тобом.“ 4 Јаков је позвао Рахелу и Лију да дођу у поље код његовог стада, 5 и рекао им:

„Видим да ваш отац није према мени исти као раније.+ Али Бог мог оца је све досад са мном.+ 6 Знате и саме да сам свом својом снагом служио вашем оцу.+ 7 А ваш отац је покушавао да ме превари и мењао ми је плату десет пута, али Бог му није дозволио да ми нанесе штету. 8 Кад би рекао: ’Нека пегаве буду твоја плата‘, све што се у стаду рађало било је пегаво, а кад би рекао: ’Нека пругасте буду твоја плата‘, све што се у стаду рађало било је пругасто.+ 9 Тако је Бог узимао стоку од вашег оца и давао је мени. 10 Једном приликом, кад се стадо парило, у сну сам видео да су јарци који су се парили с козама били пругасти, пегави и шарени.+ 11 Тада ми је у сну анђео правог Бога рекао: ’Јакове!‘, а ја сам одговорио: ’Ево ме.‘ 12 Он је затим рекао: ’Молим те, погледај и видећеш да су сви јарци који се паре с козама пругасти, пегави и шарени, јер сам видео све што ти Лаван чини.+ 13 Ја сам прави Бог који ти се појавио у Ветиљу,+ где си уљем помазао стуб и где си ми се заветовао.+ Сада се спреми, па иди из ове земље и врати се у земљу у којој си рођен.‘ “+

14 Тада су му Рахела и Лија рекле: „Зар ми још имамо део наследства у дому свог оца? 15 Зар нас он не сматра туђинкама кад нас је продао и живи од новца који је добио за нас?+ 16 Све богатство које је Бог узео нашем оцу припада нама и нашој деци.+ Зато сада уради све онако како ти је Бог рекао.“+

17 Тада је Јаков ставио своју децу и жене на камиле+ 18 и потерао сву своју стоку коју је стекао у Падан-Араму и понео сва добра која је тамо стекао,+ па је пошао свом оцу Исаку у хананску земљу.+

19 Кад је Лаван отишао да стриже своје овце, Рахела је украла кипове кућних богова*+ који су му припадали.+ 20 Осим тога, Јаков је заварао Лавана Арамејца, јер му није рекао да ће отићи. 21 Побегао је и прешао Еуфрат*+ са свим што је имао. Затим се упутио према галадским брдима.+ 22 Трећег дана јавили су Лавану да је Јаков побегао. 23 Он је повео са собом своју браћу* и кренуо у потеру за њим. После седам дана стигао га је у галадским брдима. 24 Тада се Бог јавио Лавану Арамејцу+ ноћу у сну+ и рекао му: „Пази шта ћеш рећи Јакову, било то добро или зло.“+

25 Кад га је Лаван сустигао, Јаков је већ био разапео свој шатор у галадским брдима. Лаван се са својом браћом улогорио у близини. 26 Тада је Лаван рекао Јакову: „Шта си то учинио? Зашто си ме преварио и одвео моје ћерке као да су заробљене у рату? 27 Зашто си крадом отишао не рекавши ми ништа и тако ме преварио? Да си ми рекао да ћеш ићи, ја бих те испратио с весељем и песмама, уз даире и харфе. 28 Ниси ми дао прилику да на растанку пољубим своју унучад* и своје ћерке. Поступио си неразумно. 29 Могао бих да ти нанесем зло, али Бог твог оца рекао ми је синоћ: ’Пази шта ћеш рећи Јакову, било то добро или зло.‘+ 30 Кад си већ отишао јер си се ужелео дома свог оца, зашто си украо моје богове?“+

31 Јаков је одговорио Лавану: „Уплашио сам се јер сам помислио: ’Могао би да ми силом узме своје ћерке.‘ 32 Ако код некога нађеш своје богове, тај ће платити животом. Пред нашом браћом претражи моје ствари и узми оно што је твоје.“ Али Јаков није знао да их је Рахела украла. 33 Тако је Лаван ушао у Јаковљев шатор и у Лијин шатор и у шатор обе робиње,+ али их није нашао. Кад је изашао из Лијиног шатора, ушао је у Рахелин шатор. 34 У међувремену, Рахела је узела кипове, сакрила их под седло своје камиле и тако је седела на њима. Лаван је претражио цео њен шатор, али их није нашао. 35 Тада је она рекла свом оцу: „Немој се љутити на мене, господару, што не могу да устанем пред тобом, јер имам оно што је уобичајено код жена.“+ Тако је он и даље пажљиво тражио своје кипове, али их није нашао.+

36 Тада се Јаков разгневио и почео је да прекорава Лавана, говорећи: „Шта сам скривио и који сам грех починио, па ме тако жестоко прогониш? 37 Сад кад си претражио све моје ствари, јеси ли нашао нешто из свог дома? Стави то овде пред моју и своју браћу, па нека они пресуде између нас двојице. 38 За ових 20 година колико сам ти служио, твоје овце и козе нису побацивале+ и никад нисам узео овна из твог стада себи за храну. 39 Никад ти нисам донео животињу коју су растргле дивље звери,+ већ сам ја подмиривао губитак. Шта год је било украдено, дању или ноћу, тражио си да надокнадим. 40 Дању ме је убијала врућина а ноћу хладноћа, и често нисам могао ни ока да склопим.+ 41 У твојој кући сам провео 20 година. Четрнаест година сам ти служио за твоје две ћерке и шест година за твоју стоку, а плату си ми мењао десет пута.+ 42 Да Бог мог оца,+ Бог Аврахамов и Бог ког се Исак боји*,+ није био са мном, ти би ме послао назад празних руку. Бог је видео моју невољу и мој труд, па те је синоћ укорио.“+

43 Тада је Лаван одговорио Јакову: „Ове жене су моје ћерке и ова деца су моја унучад и ово стадо је моје стадо. Све што видиш моје је и мојих ћерки. Шта бих данас учинио против њих или против деце коју су родиле? 44 Хајде сада да ти и ја склопимо савез којег ћемо се увек сећати*.“ 45 Тада је Јаков узео један камен и усправио га као стуб.+ 46 Затим је рекао својој браћи: „Сакупите камење!“ Они су сакупили камење и од њега направили гомилу. После тога су јели код те гомиле камења. 47 Лаван ју је назвао Јегар-Сахадут*, а Јаков ју је назвао Галед*.

48 Лаван је рекао: „Ова гомила камења је данас сведок између мене и тебе.“ Зато ју је Јаков назвао Галед.+ 49 Назвао ју је и Стражарска кула, јер је Лаван рекао: „Нека Јехова стражари нада мном и над тобом кад будемо далеко један од другог. 50 Ако будеш лоше поступао с мојим ћеркама и ако узмеш друге жене поред њих, чак и ако то не види нико од људи, то ће видети Бог, који је сведок између тебе и мене.“ 51 Лаван је још рекао Јакову: „Ево ове гомиле камења и ево стуба који сам подигао између мене и тебе. 52 Ова гомила камења и овај стуб+ сведоци су да нећу проћи поред њих да ти нанесем зло и да ти нећеш проћи поред њих да мени нанесеш зло. 53 Нека Бог Аврахамов+ и Бог Нахоров, Бог њиховог оца, суди између нас.“ А Јаков се заклео Богом ког се бојао његов отац Исак*.+

54 Затим је Јаков принео жртву на том брду и позвао своју браћу да једу. Након што су јели, преноћили су тамо. 55 Лаван је устао рано ујутру, пољубио своју унучад*+ и своје ћерке и благословио их.+ Затим се вратио својој кући.+