Исаија
Ућуткан је Ар-Моав,+
јер је преко ноћи разорен.
Ућуткан је Кир-Моав,+
јер је преко ноћи разорен.
Моав горко плаче над Невоном+ и над Медевом.+
Све главе су обријане,+ све браде су одсечене.+
3 На његовим улицама људи носе кострет.
На његовим крововима и трговима сви наричу.
Док силазе, лију сузе.+
Зато моавски ратници вичу.
Сви у народу су задрхтали.
5 Моје срце јадикује над Моавом.
Његови бегунци беже све до Сигора+ и Еглат-Селисије.+
Док се пењу на Луит, сви плачу.
Док иду у Оронајим, горко плачу због пропасти.+
8 Јаук се разлеже по моавском+ крају.
Нарицање се чује до Еглаима,
нарицање се чује до Вир-Елима.
9 Јер су димонске воде пуне крви.
Димону ћу додати још једну невољу:
лав ће нападати оне који побегну из Моава
и оне који остану у тој земљи.+