137 Седели смо поред вавилонских река+
и плакали сећајући се Сиона.+
2 По тополама усред Вавилона
повешали смо своје харфе.+
3 Они који су нас заробили тражили су да певамо,+
ругали су нам се и тражили да их забављамо:
„Певајте нам неку песму о Сиону.“
4 Како да певамо Јеховину песму
у туђој земљи?
5 Ако те заборавим, Јерусалиме,
нека моја десница заборави све што зна.+
6 Нека ми се језик залепи за непце
ако те заборавим,
ако ми Јерусалим
не буде највећа радост.+
7 Сети се, Јехова,
како су Едомци оног дана кад је Јерусалим пао говорили:
„Срушите га! Срушите га до темеља!“+
8 Кћери вавилонска, ти која ћеш ускоро бити опустошена,+
благо оном ко те казни
и учини ти онако како си ти учинила нама.+
9 Благо оном ко зграби твоју децу
и разбије их о стене.+