Исаија
57 Праведник гине,
а нико то не узима к срцу.
2 Он налази мир.
Сви који живе честито проналазе починак у гробу*.
4 Кога то исмевате?
Коме се ругате и коме плазите језик?
Зар нисте ви деца преступа,
деца преваре,+
5 ви који се препуштате страстима међу великим дрвећем,+
под сваким разгранатим дрветом,+
под литицама?
6 Одабрала си глатко камење из долине.+
То је твоје наследство.
Њему си изливала принос од вина* и приносила дарове.+
Зар ћу ја тиме бити задовољан?
8 Иза врата и довратка поставила си кип*.
Напустила си ме и скинула одећу.
Отишла си тамо и раширила своју постељу.
Склопила си савез с њима.
Своје посланике слала си далеко,
па си пала толико ниско да си сишла у гроб*.
10 Измучила си се од силног лутања,
али ниси рекла: ’Све је то узалуд!‘
Снага ти се обновила.
Зато не одустајеш.*
Мене се ниси сетила.+
Ништа ниси узела к срцу.+
Ја сам ћутао и држао се по страни*+
и зато ме се ниси бојала.
Ветар ће их све однети,
дах ће их одувати.
А онај ко у мени тражи уточиште наследиће земљу
и заузеће моју свету гору.+
14 Говориће се: ’Направите, направите пут! Припремите пут!+
Уклоните мом народу све препреке с пута!‘ “
„Ја живим на узвишеном и светом месту,+
али сам и са онима који су сломљеног и понизног духа,
да оживим дух понизних,
да оживим срце сломљених.+
16 Нећу им се довека супротстављати
нити ћу се довека гневити.+
Јер би због мене човек остао без снаге*,+
изнемогла би сва жива створења која сам створио.
17 Разгневио сам се јер је згрешио тежећи за непоштеним добитком.+
Зато сам га казнио и у гневу окренуо лице од њега.
Али он је и даље био бунтован+ и слушао је своје срце.
19 „Ја стварам плод усана.
Онај ко је далеко и онај ко је близу имаће трајан мир“,+ каже Јехова,
„и ја ћу га излечити.“
20 „А зли су као узбуркано море које се не може умирити
и чије воде избацују морску траву и блато.