Јестира
8 Тог дана је краљ Асвир дао краљици Јестири кућу* Амана,+ непријатеља Јудејаца,+ а Мардохеј је дошао пред краља, јер је Јестира рекла краљу у каквом су сродству.+ 2 Краљ је тада скинуо свој печатни прстен+ који је одузео Аману и дао га је Мардохеју, а Јестира је поставила Мардохеја над Амановом кућом.+
3 После тога се Јестира опет обратила краљу. Пала је пред његове ноге и са сузама га молила да осујети злу намеру Амана Агагеја и његову заверу против Јудејаца.+ 4 Краљ је пружио златни скиптар према Јестири,+ а она је устала и стала пред краља. 5 И рекла је: „Ако је краљу по вољи и ако сам стекла његову наклоност, ако мисли да би то било добро и ако сам му драга, нека се напише наредба којом ће се поништити завереничка писма Амана,+ сина Амедате Агагеја,+ која је написао да би се истребили Јудејци који живе по свим краљевим покрајинама. 6 Јер како бих могла да гледам пропаст која би задесила мој народ и како бих могла да гледам уништење свог рода?“
7 Краљ Асвир је одговорио краљици Јестири и Јудејцу Мардохеју: „Ето, Аманову кућу сам дао Јестири+ и наредио сам да њега обесе на стуб+ јер је сковао заверу против Јудејаца*. 8 Сада ви у краљево име напишите оно што мислите да је добро за Јудејце и запечатите то краљевим печатним прстеном, јер се наредба која је написана у краљево име и запечаћена краљевим печатним прстеном не може поништити.“+
9 Тако су у то време, трећег месеца, то јест месеца сивана*, двадесет и трећег дана тог месеца, сазвани краљеви писари. Они су написали све што је Мардохеј заповедио Јудејцима, као и сатрапима*,+ намесницима и кнезовима покрајина+ од Индије до Етиопије, који су били над 127 покрајина. Свакој покрајини било је написано њеним писмом и сваком народу његовим језиком, а Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком.
10 Он је написао писма у име краља Асвира, запечатио их краљевим печатним прстеном+ и послао их по гласницима. Они су јахали брзе коње узгајане у краљевим коњушницама који су се користили за поштанску службу. 11 У тим писмима је краљ дао одобрење Јудејцима по свим градовима да се окупе, да се бране и да побију, истребе и затру наоружане људе из било ког народа или покрајине који би их напали, па чак и њихове жене и децу, а њихову имовину да заплене.+ 12 За то је био одређен исти дан у свим покрајинама краља Асвира, наиме тринаести дан дванаестог месеца, то јест месеца адара*.+ 13 Оно што је писало у том писму требало је да постане закон у свим покрајинама и да буде објављено свим народима како би Јудејци тог дана били спремни да се освете својим непријатељима.+ 14 По краљевој наредби, гласници који су јахали коње краљевске поштанске службе одмах су кренули на пут и пожурили. Закон је био издат у тврђави* Сусан*.+
15 Мардохеј је изашао од краља обучен у краљевску одећу од плаве и беле тканине, с великом златном круном и огртачем од финог платна и вуне пурпурне боје.+ А у граду Сусану чуло се радосно клицање 16 јер су Јудејци осетили олакшање, па су се радовали и веселили, а људи су их поштовали. 17 У свим покрајинама и у свим градовима до којих је дошла краљева наредба и његов закон, Јудејци су се веселили и радовали, приређивали гозбе и славља. Многи из других народа изјашњавали су се као Јудејци,+ јер су их се плашили.