Јестира

9 Тринаестог дана дванаестог месеца, то јест месеца адара*,+ кад је дошло време да се изврши краљева наредба и његов закон,+ истог оног дана кад су се непријатељи Јудејаца надали да ће их надвладати, догодило се управо супротно – Јудејци су поразили оне који су их мрзели.+ 2 Јудејци су се окупили у својим градовима по свим покрајинама краља Асвира+ да се боре против оних који су хтели да им нанесу зло. Нико није могао да им се одупре, јер су их се сви народи плашили.+ 3 Сви кнезови покрајина, сатрапи*,+ намесници и они који су обављали краљеве послове помагали су Јудејцима, јер их је обузео страх од Мардохеја. 4 Мардохеј је постао утицајан+ на краљевом двору и глас о њему проширио се по свим покрајинама, јер је постајао све моћнији.

5 Јудејци су побили мачем све своје непријатеље и уништили их. Онима који су их мрзели урадили су шта су хтели.+ 6 У тврђави* Сусан*+ Јудејци су побили и погубили 500 људи. 7 Убили су и Фарсандату, Далфина, Аспату, 8 Порату, Адалију, Аридату, 9 Фармасту, Арисаја, Аридаја и Вајезату, 10 десет синова Амана, Амедатиног сина, непријатеља Јудејаца.+ Њих су побили, али нису узели ништа од њихове имовине.+

11 Краљу су још истог дана јавили колико је људи убијено у тврђави Сусан.

12 Краљ је рекао краљици Јестири: „Јудејци су у тврђави Сусан побили и уништили 500 људи и десет Аманових синова. А шта су тек учинили у осталим краљевим покрајинама?+ Која је сад твоја молба? Биће ти испуњена. И шта још желиш? Добићеш.“ 13 Јестира је одговорила: „Ако је краљу по вољи,+ нека се Јудејцима у Сусану дозволи да и сутра поступе по данашњем закону,+ и нека десет Аманових синова буде обешено на стуб.“+ 14 Краљ је наредио да се тако учини. У Сусану је издат закон, и десет Аманових синова је обешено.

15 Тако су се и четрнаестог дана месеца адара+ Јудејци који су били у Сусану окупили и побили још 300 људи, али нису узели ништа од њихове имовине.

16 И остали Јудејци у другим краљевим покрајинама окупили су се и бранили се.+ Побили су 75 000 оних који су их мрзели и тако су се ослободили својих непријатеља.+ Али нису узели ништа од њихове имовине. 17 То је било тринаестог дана месеца адара. Четрнаестог дана тог месеца престали су да се боре, одмарали су се, гостили и веселили.

18 Јудејци који су били у Сусану окупили су се и бранили се тринаестог+ и четрнаестог дана+ тог месеца, а петнаестог дана су престали да се боре, одмарали су се, гостили и веселили. 19 Јудејци који су живели по разним местима у другим покрајинама веселили су се и гостили четрнаестог дана месеца адара, славили су+ и једни другима слали храну на дар.+

20 Мардохеј+ је записао те догађаје и послао писма свим Јудејцима по свим покрајинама краља Асвира, како онима близу тако и онима далеко. 21 Заповедио им је да сваке године славе четрнаести и петнаести дан месеца адара 22 јер су се у те дане Јудејци ослободили својих непријатеља и јер се тог месеца њихова жалост претворила у радост и њихова туга+ у славље. Ти дани су били одређени да буду дани гозбе и весеља у којима би Јудејци слали храну једни другима и давали поклоне сиромашнима.

23 Јудејци су се сложили да сваке године славе те дане и чине оно што им је написао Мардохеј. 24 Јер је Аман,+ син Амедате Агагеја,+ непријатељ свих Јудејаца, сковао заверу против Јудејаца да их истреби,+ и наредио је да се баци пур,+ то јест жреб, да би створио пометњу међу њима и истребио их. 25 Али кад је Јестира дошла пред краља, он је издао писану заповест:+ „Нека зла завера коју је сковао против Јудејаца+ падне на његову главу.“ Тако су њега и његове синове обесили на стуб.+ 26 Зато се ти дани зову Пурим, од речи пур*.+ Због свега онога што је стајало у том писму и што су у вези с тим видели и доживели, 27 Јудејци су се обавезали да ће они, њихови потомци и сви који им се придруже+ славити та два дана сваке године у за то одређено време, без изузетка, и извршавати све што је за њих било написано. 28 Те дане не смеју да забораве и треба да их славе из нараштаја у нараштај, у свакој породици, у свакој покрајини и у сваком граду. Јудејци не смеју престати да славе дане Пурима нити се спомен на њих сме изгубити међу њиховим потомцима.

29 Затим су се краљица Јестира, Авихаилова ћерка, и Јудејац Мардохеј позвали на сва своја овлашћења и писмено потврдили друго писмо о Пуриму. 30 Он је послао писма свим Јудејцима у 127 покрајина+ Асвировог краљевства,+ с поруком мира и истине. 31 Тим писмима се потврђивало да у одређено време треба да држе дане Пурима – према заповести Јудејца Мардохеја и краљице Јестире+ и у складу са оним на шта су Јудејци обавезали себе и своје потомке+ – и да притом треба да посте+ и моле се Богу за помоћ.+ 32 На Јестирину заповест, ови прописи о Пуриму+ били су потврђени и то је било записано у књигу.