Постанак

32 Кад је Јаков пошао даље, у сусрет су му дошли Божји анђели. 2 Чим их је угледао, рекао је: „Ово је Божји логор!“ Зато је то место назвао Маханаим*.

3 Тада је Јаков пред собом послао гласнике код свог брата Исава у земљу Сир,+ у Едом*,+ 4 и заповедио им: „Реците мом господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: „Дуго сам живео* код Лавана и остао сам код њега све досад.+ 5 Стекао сам говеда, магараца и оваца, слугу и слушкиња,+ и сада се јављам свом господару како бих задобио његову наклоност.“ ‘ “

6 После неког времена гласници су се вратили код Јакова и рекли: „Били смо код твог брата Исава и он ти долази у сусрет са 400 људи.“+ 7 Јаков се веома уплашио и забринуо.+ Зато је људе који су били с њим, овце, говеда и камиле разделио у две групе. 8 Рекао је: „Ако Исав нападне једну од њих, друга ће успети да побегне.“

9 После тога Јаков је рекао: „Боже мог оца Аврахама и Боже мог оца Исака, Јехова, ти који ми говориш: ’Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу ти чинити добро‘,+ 10 нисам достојан све те љубави* и верности коју си показао свом слуги,+ јер сам имао само штап кад сам прешао Јордан, а сада је моје све што је у ове две групе.+ 11 Молим те,+ заштити ме од мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и напасти мене+ и мајке с децом. 12 А ти си ми рекао: ’Заиста ћу ти чинити добро и учинићу да твог потомства буде као морског песка, којег има толико много да не може да се изброји.‘ “+

13 Ту ноћ је Јаков провео на том месту. Затим је од онога што је имао спремио дар за свог брата Исава:+ 14 200 коза и 20 јараца, 200 оваца и 20 овнова, 15 30 камила дојилица с њиховим младима, 40 крава и 10 бикова, 20 магарица и 10 магараца.+

16 Предао је својим слугама стадо по стадо и рекао им: „Пређите реку испред мене и држите растојање међу стадима.“ 17 Затим је првом заповедио: „Ако те сретне мој брат Исав и пита те: ’Чији си и куда идеш? Чије је ово стадо пред тобом?‘, 18 реци му: ’Твог слуге Јакова. То је дар који он шаље мом господару Исаву,+ а он иде иза нас.‘ “ 19 Заповедио је и другом и трећем слуги и свима који су ишли за стадима: „Тако кажите Исаву кад га сретнете. 20 И још реците: ’Ево, твој слуга Јаков иде иза нас.‘ “ Мислио је: „Ако га одобровољим даром који сам послао пред собом,+ можда ће ме лепо примити кад се сретнемо.“ 21 Тако су његове слуге с даровима прешле реку испред њега, а он је те ноћи остао у логору.

22 Те исте ноћи устао је и прешао Јавок+ са своје две жене,+ две слушкиње+ и својих 11 синова. 23 Тако их је превео преко реке*, а пребацио је и све остало што је имао.

24 На крају је Јаков остао сам. Тада се неки човек рвао с њим све док није сванула зора.+ 25 Кад је тај човек видео да га не може савладати, дотакао му је кук*, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим.+ 26 Тада је тај човек рекао: „Пусти ме, јер свиће зора.“ А Јаков му је одговорио: „Нећу те пустити док ме не благословиш.“+ 27 Зато га је онај човек упитао: „Како се зовеш?“, а он је одговорио: „Јаков.“ 28 Тада му је тај човек рекао: „Више се нећеш звати Јаков, већ Израел*,+ јер си се борио с Богом+ и с људима и на крају си победио.“ 29 Јаков му је рекао: „Молим те, кажи ми како се зовеш.“ А он му је на то одговорио: „Зашто ме питаш како се зовем?“+ Затим га је тамо благословио. 30 Јаков је то место назвао Фануил*,+ јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, а ипак сам остао жив*.“+

31 Сунце је већ изашло кад је прошао Фануил. Храмао је, јер му је кук био ишчашен.+ 32 Зато све до данас Израелци не једу тетиву* која је везана за зглоб кука, јер је онај човек на том месту дотакао Јаковљев кук.