Прва летописа
17 Када се Давид настанио у свом двору, рекао је пророку Натану:+ „Ја живим у двору од кедровине,+ а ковчег Јеховиног савеза налази се под шатором.“+ 2 Тада је Натан рекао Давиду: „Учини све што ти је у срцу, јер је прави Бог с тобом.“
3 Те ноћи Натану је дошла Божја реч: 4 „Иди и реци мом слуги Давиду: ’Овако каже Јехова: „Нећеш ми ти саградити дом да у њему пребивам.+ 5 Ја нисам пребивао у дому још од дана када сам извео Израел па до данас, већ сам стално боравио под шатором* и ишао од једног места до другог.+ 6 Док сам тако ишао са целим Израелом, да ли сам неком од израелских судија, које сам поставио за пастире свом народу, икада рекао: ’Зашто ми нисте саградили дом од кедровине?‘ “ ‘
7 „Зато сада овако кажи мом слуги Давиду: ’Овако каже Јехова над војскама: „Ја сам те узео с пашњака, од стада које си чувао, и поставио те за вођу свом народу Израелу.+ 8 Бићу с тобом куд год пођеш+ и истребићу пред тобом све твоје непријатеље.+ Учинићу да твоје име буде славно као што су славна имена великих људи на земљи.+ 9 Одредићу место свом народу Израелу и населићу га тамо. Они ће ту живети и нико их више неће узнемиравати. Зли људи их више неће мучити као што су то чинили у прошлости+ 10 и у време када сам постављао судије свом народу Израелу.+ Покорићу све твоје непријатеље.+ Јављам ти још и ово: ’Јехова ће утемељити твоју краљевску лозу*.‘
11 „’„Након што умреш и будеш положен у гроб*, учинићу да те наследи твој потомак, један од твојих синова,+ и утврдићу његову краљевску власт.+ 12 Он ће ми саградити дом,+ а ја ћу утврдити његов престо за сва времена.+ 13 Ја ћу њему бити отац, а он ће мени бити син.+ Нећу му ускратити своју верну љубав+ као што сам је ускратио ономе који је био пре тебе.+ 14 Поставићу га да заувек седи на мом престолу,+ а његова власт и краљевска лоза трајаће довека.“ ‘ “+
15 Натан је пренео Давиду све те речи и целу визију.
16 Тада је краљ Давид сео пред Јехову, па је рекао: „Ко сам ја, Јехова Боже, и по чему је моја породица значајна да си толико учинио за мене?+ 17 И као да то није довољно, Боже, него још говориш шта ће бити с потомцима твог слуге у далекој будућности+ и погледао си на мене као на човека ког треба још више узвисити*, Јехова Боже. 18 Шта би ти још твој слуга Давид могао рећи о части коју ми исказујеш, кад ти тако добро познајеш свог слугу?+ 19 Јехова, зато што ти је стало до твог слуге и зато што је то била твоја воља*, ти си учинио сва ова велика дела и показао си колико си велик.+ 20 Јехова, нико није као ти+ и нема Бога осим тебе+ – све што смо својим ушима чули то потврђује. 21 Који је народ на земљи као твој народ Израел?+ Њега си, прави Боже, откупио да буде твој народ.+ Прославио си своје име, учинивши велика дела која уливају страхопоштовање.+ Отерао си друге народе пред својим народом,+ који си откупио из Египта. 22 Одредио си да твој народ Израел заувек буде твој народ,+ а ти си, Јехова, постао његов Бог.+ 23 Зато сада, Јехова, нека се испуни обећање које си дао у вези са својим слугом и његовим потомцима и нека тако буде за сва времена. Учини све онако како си обећао.+ 24 Нека твоје име увек буде достојно поверења и нека се заувек велича,+ како би људи говорили: ’Јехова над војскама, Израелов Бог, заиста је Бог над Израелом.‘ Нека краљевска лоза твог слуге Давида буде чврсто утемељена пред тобом.+ 25 Јер си ти, Боже мој, открио свом слуги да ћеш утемељити његову краљевску лозу. Зато се твој слуга усудио да ти упути ову молитву. 26 Заиста, Јехова, ти си прави Бог и ти си свом слуги обећао све ове добре ствари. 27 Молим те, благослови лозу свог слуге и нека она заувек остане пред тобом. Јер оно што ти, Јехова, благословиш, биће благословљено заувек.“