Исус Навин

22 Тада је Исус позвао Рувимово племе и Гадово племе и половину Манасијиног племена, 2 па им је рекао: „Ви сте извршили све што вам је заповедио+ Јеховин слуга Мојсије и послушали сте све што сам вам ја заповедио.+ 3 Нисте оставили своју браћу за све ово време до данашњег дана+ и извршили сте оно што сте били дужни по заповести Јехове, свог Бога.+ 4 Сада је Јехова, ваш Бог, дао мир вашој браћи, као што им је обећао.+ Зато се сада вратите у своје шаторе, у земљу коју вам је Јеховин слуга Мојсије дао с друге стране* Јордана.+ 5 Али савесно поступајте по заповестима и Закону који вам је прописао+ Јеховин слуга Мојсије тако што ћете волети Јехову, свог Бога,+ ићи свим његовим путевима,+ извршавати његове заповести,+ чврсто се држати њега+ и служити му+ свим својим срцем и свом својом душом*.“+

6 Затим их је Исус благословио и отпустио, и они су отишли у своје шаторе. 7 Половини Манасијиног племена Мојсије је дао наследство у Васану,+ док је другој половини Исус дао наследство поред њихове браће западно од Јордана.+ Када их је Исус послао у њихове шаторе, благословио их је 8 и рекао им: „Вратите се у своје шаторе с великим благом, многобројном стоком, са сребром, златом, бакром, гвожђем и много одеће.+ Поделите+ са својом браћом плен који сте узели од својих непријатеља.“

9 Затим су се Рувимово племе и Гадово племе и половина Манасијиног племена поздравили са осталим Израелцима, у Силому у хананској земљи, и вратили се у галадску земљу,+ земљу свог наследства у којој су се населили, као што им је Јехова заповедио преко Мојсија.+ 10 Када су Рувимово и Гадово племе и половина Манасијиног племена дошли на подручје Јордана у хананској земљи, подигли су тамо поред Јордана веома велик олтар. 11 После неког времена, остали Израелци су чули да се говори:+ „Ено, Рувимово и Гадово племе и половина Манасијиног племена подигли су олтар на граници хананске земље на подручју Јордана, на страни која припада нама.“ 12 Када су Израелци то чули, сав народ се сакупио у Силому+ да пође у рат против њих.

13 Тада су Израелци послали Финеса,+ сина свештеника Елеазара, у галадску земљу Рувимовом и Гадовом племену и половини Манасијиног племена. 14 С њим су послали и десет поглавара, по једног поглавара племенске породице из сваког израелског племена, а сваки од њих био је поглавар племенске породице међу хиљадама* Израелаца.+ 15 Они су дошли код Рувимовог и Гадовог племена и половине Манасијиног племена у галадску земљу и рекли им:

16 „Овако каже сав Јеховин народ: ’Зашто сте неверни+ Израеловом Богу? Данас сте одступили од Јехове тиме што сте подигли себи олтар и побунили се против Јехове.+ 17 Зар нам није доста греха који смо починили код Фегора? Од њега се ни до данас нисмо очистили иако је Јеховин народ био кажњен помором.+ 18 А ви сте данас непослушни Јехови! Ако се ви данас буните против Јехове, сутра ће се он разгневити на цео израелски народ.+ 19 Ако је то зато што је земља коју сте добили нечиста, пређите у земљу која припада Јехови,+ у којој се налази Јеховин шатор,+ па се населите међу нама. Али немојте се бунити против Јехове и не чините од нас бунтовнике подижући себи други олтар осим олтара Јехове, нашег Бога.+ 20 Када је Зарин син Ахан+ био неверан и узео оно што је било одређено за уништење, зар се Бог није разгневио на цео израелски народ?+ Због његовог преступа није само он погинуо.‘ “+

21 Тада су Рувимово и Гадово племе и половина Манасијиног племена одговорили поглаварима над хиљадама* Израелаца:+ 22 „Бог над боговима, Јехова!* Бог над боговима, Јехова!+ Он зна и Израел нека зна. Ако смо се побунили и били неверни Јехови, нека нас он данас не поштеди. 23 Ако смо себи подигли олтар да бисмо се побунили против Јехове и да бисмо на њему приносили жртве паљенице, приносе од жита и жртве заједништва, Јехова ће то казнити.+ 24 Ми смо то учинили јер смо се бринули због нечег другог. Рекли смо: ’Једног дана ваши синови рећи ће нашим синовима: „Шта ви имате с Јеховом, Израеловим Богом? 25 Јехова је између нас и вас, Рувимовог и Гадовог племена, поставио Јордан као границу. Немате ви ништа с Јеховом.“ И тако би ваши синови навели наше синове да више не служе Јехови*.‘

26 „Зато смо рекли: ’Морамо да предузмемо нешто и подигнемо олтар, али не за жртве паљенице нити за друге жртве, 27 него нека тај олтар буде сведок вама и нама,+ и нашим потомцима* после нас да ћемо служити Јехови жртвама паљеницама, жртвама заједништва и другим жртвама,+ да једног дана ваши синови не би рекли нашим синовима: „Немате ви ништа с Јеховом.“ ‘ 28 Зато смо рекли: ’Ако бисте тако нешто икада рекли нама или нашим потомцима*, ми бисмо одговорили: „Погледајте овај олтар који су направили наши преци по узору на Јеховин олтар, али не за жртве паљенице нити за друге жртве, већ да буде сведок између вас и нас.“ ‘ 29 Нипошто не желимо да се бунимо против Јехове и да одступимо данас од Јехове+ градећи још један олтар за жртве паљенице, приносе од жита и друге жртве осим олтара Јехове, нашег Бога, олтара који је пред његовим шатором!“+

30 Када су свештеник Финес, поглавари народа и поглавари над хиљадама* Израелаца чули шта су рекли Рувимови, Гадови и Манасијини потомци, било им је драго што је тако.+ 31 Зато је Финес, син свештеника Елеазара, рекао Рувимовим, Гадовим и Манасијиним потомцима: „Данас смо се уверили да је Јехова међу нама, јер нисте били неверни Јехови. Избавили сте Израелце из Јеховине руке.“

32 Тада су Финес, син свештеника Елеазара, и поглавари отишли од Рувимовог и Гадовог племена из галадске земље, вратили се у хананску земљу и пренели одговор другим Израелцима. 33 Израелци су били задовољни оним што су чули, па су хвалили Бога и више нису говорили о томе да иду у рат против Рувимовог и Гадовог племена, да опустоше земљу у којој су они живели.

34 Рувимови и Гадови потомци дали су име том олтару* и рекли: „Он нам је сведок да је Јехова прави Бог.“