Прва Самуилова

21 Давид је касније дошао у Нов+ код свештеника Ахимелеха, а Ахимелех му је уплашено изашао у сусрет и упитао га: „Зашто си сам и зашто нема никога с тобом?“+ 2 Давид је одговорио свештенику Ахимелеху: „Краљ ми је заповедио да нешто учиним и рекао ми је: ’Нико не сме ништа да зна о задатку који сам ти поверио и о ономе што сам ти заповедио.‘ Договорио сам се са својим људима да се нађемо на одређеном месту. 3 Ако имаш при руци пет хлебова или нешто друго од хране, дај ми.“ 4 Али свештеник је одговорио Давиду: „Немам код себе обичан хлеб,+ већ само свети хлеб. Даћу ти га само ако су се људи уздржавали од жена*.“+ 5 Давид је рекао свештенику: „Уздржавали смо се од жена као и раније када сам одлазио у војне походе.+ Моји људи пазе да им тела буду чиста* и када иду на обичан задатак, а камоли данас када су на посебном задатку!“ 6 Тада му је свештеник дао свети хлеб,+ јер тамо није било другог осим хлеба* који је био стављен пред Јехову, а затим склоњен како би истог дана био замењен свежим хлебом.

7 Тог дана је тамо код светог шатора, пред Јеховом, био један Саулов слуга. Он се звао Доик+ Едомац+ и био је Саулов главни пастир.

8 Давид је рекао Ахимелеху: „Имаш ли овде неко копље или мач? Нисам са собом понео ни свој мач ни своје оружје, јер је задатак који ми је краљ поверио био хитан.“ 9 Свештеник је рекао: „Ево, овде је мач Филистејина Голијата,+ кога си убио у долини* Или,+ увијен је у платно, иза ефода.+ Ако желиш, узми га, јер овде нема другог оружја.“ Давид је рекао: „Таквог нигде нема. Дај ми га.“

12 Давид се замислио над тим речима и веома се уплашио+ Ахиса, краља Гата. 13 Зато се пред њима претварао да је луд+ и понашао се као неко ко је умно поремећен док је био међу њима*. Шарао је по градским вратима и пуштао да му пљувачка цури низ браду. 14 На крају је Ахис рекао својим слугама: „Видите да је тај човек луд! Зашто сте ми га довели? 15 Зар немам довољно лудих, па сте ми још и њега довели да гледам његове лудости? Зар ће такав човек ући у моју кућу?“