Прва Самуилова

3 Дечак Самуило је служио+ Јехови уз Илија. У то време Јехова је ретко говорио људима и визије+ нису биле честе.

2 Једног дана Илије је спавао у својој соби. Очи су му биле ослабиле тако да више није видео.+ 3 Самуило је спавао у Јеховином храму*,+ у ком је био Божји ковчег. Свећњак+ у Божјем дому још није био угашен. 4 Тада је Јехова позвао Самуила, а он се одазвао: „Ево ме.“ 5 Онда је отрчао до Илија и рекао му: „Ево ме, звао си ме.“ Али он је рекао: „Нисам те звао. Иди и лези.“ Он је отишао и легао. 6 Али Јехова га је опет позвао: „Самуило!“ Самуило је устао и отишао до Илија па му је рекао: „Ево ме, звао си ме.“ Али он му је рекао: „Нисам те звао, сине. Иди и лези.“ 7 (Наиме, Самуило још није добро познавао Јехову и Јехова му до тада још ништа није објавио.)+ 8 Јехова га је позвао трећи пут: „Самуило!“ А он је устао и отишао до Илија па му је рекао: „Ево ме, звао си ме.“

Тада је Илије схватио да Јехова зове дечака. 9 Зато је Илије рекао Самуилу: „Иди и лези, па ако те поново позове, ти реци: ’Кажи, Јехова, јер те твој слуга слуша.‘ “ Тако је Самуило отишао и легао на своје место.

10 Јехова је дошао и стао тамо па га је позвао као и раније: „Самуило! Самуило!“ А Самуило је одговорио: „Кажи, јер те твој слуга слуша.“ 11 Јехова је рекао Самуилу: „Ево, учинићу у Израелу нешто што ће запрепастити све који за то чују*.+ 12 Тог дана ћу извршити све што сам рекао за Илија и његов дом, од почетка до краја.+ 13 Реци му да заувек осуђујем његов дом због греха за који зна,+ јер његови синови хуле на Бога,+ а он их није укорио.+ 14 Зато сам се заклео Илијевом дому да се њихов грех никада неће очистити никаквом жртвом нити приносом.“+

15 Самуило је остао да лежи до јутра, а онда је отворио врата Јеховиног дома. Међутим, Самуило се бојао да каже Илију за визију коју је имао. 16 Али Илије је позвао Самуила: „Самуило, сине мој!“ А он је одговорио: „Ево ме!“ 17 Тада га је упитао: „Шта ти је рекао? Молим те, немој ништа прећутати. Нека те Бог најоштрије казни ако прећутиш иједну реч од свега што ти је рекао.“ 18 Тада му је Самуило све испричао и ништа није сакрио од њега. А Илије је рекао: „То је Јеховина воља. Нека буде како он хоће.“

19 Самуило је растао, а Јехова је био с њим+ и није допустио да иједна његова реч остане неиспуњена*. 20 Цео Израел, од Дана до Вирсавеје, схватио је да је Самуило постављен за Јеховиног пророка. 21 Јехова се и даље јављао у Силому. Јехова је у Силому помагао Самуилу да га упозна – било је то путем Јеховине речи.+