Прва Солуњанима

3 Пошто више нисмо могли да издржимо то што нема вести о вама, сложили смо се да би било најбоље да ми останемо у Атини,+ 2 а да вама пошаљемо нашег брата Тимотеја,+ Божјег слугу* и проповедника добре вести о Христу, да вас ојача и утеши како бисте се учврстили у вери, 3 да се нико не поколеба због тих невоља. Јер и сами знате да су оне неизбежне*.+ 4 Кад смо били код вас, унапред смо вам говорили да ће нас задесити невоље и, као што знате, тако је и било.+ 5 Зато, кад више нисам могао да чекам вести о вама, послао сам Тимотеја да сазнам колико је ваша вера јака,+ јер сам се бојао да вас Кушач+ није на неки начин навео на грех и да наш труд није био узалудан.

6 Али Тимотеј се управо вратио од вас+ и донео нам добре вести о вашој верности и љубави. Рекао је да нас се и даље радо сећате и да једва чекате да нас видите, као и ми вас. 7 Зато смо се, браћо, упркос свим својим патњама* и невољама, утешили кад смо чули вести о вама и вашој верности.+ 8 То што смо чули да се непоколебљиво држите Господа вратило нас је у живот. 9 Јер како да захвалимо Богу за вас, за сву радост коју због вас осећамо пред својим Богом? 10 И дању и ноћу се најусрдније молимо да вас видимо* и да вам дамо оно што је потребно да би ваша вера била јача.+

11 Молимо се и да нам Бог, наш Отац, и наш Господ Исус отворе пут да бисмо дошли код вас. 12 И нека вам Господ омогући да љубав коју осећате једни према другима+ и према свим људима расте и испуни ваше срце, као што је и наше срце пуно љубави према вама. 13 Тако ће ваше срце бити постојано, беспрекорно у светости пред нашим Богом+ и Оцем током присутности нашег Господа Исуса+ са свим његовим светима.