Дела апостолска

9 Савле је и даље био испуњен мржњом према Господовим ученицима+ и хтео је да их све побије. Зато је отишао код првосвештеника 2 и затражио од њега да му за синагоге у Дамаску да писма са овлашћењем да све следбенике Пута*,+ и мушкарце и жене, оковане доведе у Јерусалим.

3 Кад је био недалеко од Дамаска, одједном га је обасјала светлост с неба.+ 4 Пао је на земљу и зачуо глас који му је рекао: „Савле, Савле, зашто ме прогониш?“ 5 Он је упитао: „Ко си ти, Господе?“ А глас му је одговорио: „Ја сам Исус,+ кога ти прогониш.+ 6 Сад устани и иди у град. Тамо ће ти неко рећи шта треба да радиш.“ 7 Људи који су путовали с њим стајали су без речи, јер су чули глас, али никога нису видели.+ 8 Тада је Савле устао са земље. Премда су му очи биле отворене, ништа није видео, па су га узели за руку и одвели у Дамаск. 9 Три дана ништа није видео+ и за то време није ни јео ни пио.

10 У Дамаску је живео један ученик који се звао Ананија.+ Њему је Господ у визији рекао: „Ананија!“ Он се одазвао: „Ево ме, Господе!“ 11 А Господ му је рекао: „Спреми се и иди у улицу која се зове Права и у Јудиној кући потражи човека из Тарса по имену Савле.+ Он се управо моли, 12 и у визији је видео човека по имену Ананија како улази и полаже руке на њега да би му се вратио вид.“+ 13 Али Ананија је одговорио: „Господе, чуо сам од многих да је он нанео много зла твојим светим слугама у Јерусалиму. 14 А овде је дошао са овлашћењем свештеничких поглавара да ухапси* све твоје ученике*.“+ 15 Али Господ му је рекао: „Иди, јер сам изабрао тог човека*+ да објави моје име другим народима,+ а и краљевима+ и Израелцима. 16 Ја ћу му показати колико мора претрпети за моје име.“+

17 Тако је Ананија отишао до куће у којој је био Савле. Кад је ушао, положио је руке на њега и рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се појавио на путу којим си долазио, послао ме је код тебе, да ти се врати вид и да се испуниш светим духом.“+ 18 Истог тренутка му је са очију спало нешто као крљушт и вратио му се вид. Затим се крстио, 19 па је нешто појео и обновила му се снага.

Савле је неколико дана остао са ученицима у Дамаску+ 20 и одмах је у синагогама почео да проповеда да је Исус Божји Син. 21 Сви који су га слушали били су запањени и говорили су: „Зар то није онај човек који је у Јерусалиму окрутно прогонио Исусове ученике*?+ Зар није дошао овамо да их ухапси и одведе* свештеничким поглаварима?“+ 22 А Савле је све уверљивије проповедао, износећи непобитне доказе да је Исус заиста Христ, тако да Јудејци који су живели у Дамаску нису знали шта да му одговоре.+

23 После неког времена, Јудејци су сковали заверу да га убију.+ 24 Међутим, Савле је сазнао за њихову заверу. Пошто су Јудејци дању и ноћу мотрили на градска врата да би га убили, 25 његови ученици су га једне ноћи спустили у корпи кроз отвор на градским зидинама.+

26 Кад је стигао у Јерусалим,+ покушао је да се придружи ученицима, али су га се сви плашили, јер нису веровали да је постао ученик. 27 Тада му је Варнава+ помогао и одвео га код апостола. Детаљно им је испричао како је Савле на путу видео Господа,+ како му се Господ обратио и како је у Дамаску одважно говорио о Исусовом имену.+ 28 Тако је он остао с њима и слободно се кретао по Јерусалиму, одважно говорећи о Господовом имену. 29 Разговарао је и расправљао с Јудејцима који говоре грчки. Али они су више пута покушали да га убију.+ 30 Кад су браћа сазнала за то, одвела су га у Цезареју и одатле послала у Тарс.+

31 Тада је за скупштину по целој Јудеји, Галилеји и Самарији+ наступило раздобље мира у ком је она јачала. Служила је Јехови* са страхопоштовањем* и примала утеху светог духа,+ па је број ученика стално растао.

32 Док је Петар путовао целим тим подручјем, дошао је и код ученика* који су живели у Лиди.+ 33 Тамо је видео човека по имену Енеја, који је осам година парализован лежао у кревету. 34 Петар му је рекао: „Енеја, Исус Христ те лечи.+ Устани и намести свој кревет.“+ И он је одмах устао. 35 Кад су сви у Лиди и у равници Сарон видели шта се десило с њим, поверовали су у Господа.

36 У Јопи је живела једна ученица по имену Тавита, или на грчком Дорка*. Она је стално чинила добра дела и великодушно је помагала сиромашнима. 37 Али тих дана она се разболела и умрла. Тада су је окупали и положили у собу на спрату. 38 Кад су ученици чули да је Петар у Лиди, која је била близу Јопе, послали су код њега двојицу с молбом: „Молимо те, дођи брзо код нас.“ 39 Петар се спремио и пошао с њима. Кад је стигао, одвели су га у собу на спрату. Тамо су се око њега окупиле све удовице, које су плакале и показивале му многе хаљине и огртаче које је Дорка сашила док је била жива. 40 Тада је Петар свима рекао да изађу,+ па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она је отворила очи и, кад је угледала Петра, усправила се и села.+ 41 Он јој је пружио руку и помогао јој да устане. Тада је позвао ученике* и удовице и сви су видели да је жива.+ 42 То се прочуло по целој Јопи и многи су почели да верују у Господа.+ 43 Петар је дуже време остао у Јопи код неког Симона, кожара.+