Бројеви

11 Народ је постао огорчен и почео је да се жали пред Јеховом. Кад је Јехова то чуо, жестоко се разгневио. Јехова је послао ватру на њих и она је убила неке на крају логора. 2 Народ је завапио Мојсију, па се он усрдно помолио Јехови+ и ватра се угасила. 3 То место је названо Тавера*, јер је тамо Јехова послао ватру на њих.+

4 Људи из других народа+ који су били међу њима полакомили+ су се за храном, па су и Израелци опет почели да плачу и да говоре: „Ко ће нам дати меса да се наједемо?+ 5 Добро се сећамо како смо у Египту бесплатно јели рибу, а и краставце, лубенице, празилук, црни и бели лук!+ 6 А сада смо сасвим изнемогли. Пред нама нема ничега осим мане.“+

7 Мана+ је била попут семена коријандера+ и подсећала је на смолу од бдела*. 8 Народ је ишао и сакупљао је, па су је млели на ручним млиновима или мрвили у авану. Затим су је кували у лонцу или од ње правили погаче.+ Имала је укус слатког колача припремљеног са уљем. 9 Кад би се ноћу спуштала роса по логору, с њом се спуштала и мана.+

10 Мојсије је чуо како народ јадикује, свако у својој породици, на улазу у свој шатор. Јехова се жестоко разгневио+ због тога, а и Мојсије се разљутио. 11 Тада је Мојсије рекао Јехови: „Зашто наносиш зло свом слуги? Зар сам изгубио твоју наклоност, па си на мене свалио терет бриге за цео овај народ?+ 12 Јесам ли ја зачео цео овај народ? Јесам ли их ја родио, па да ми кажеш: ’Носи их у свом наручју, као што хранитељ носи одојче‘, у земљу за коју си се заклео да ћеш је дати њиховим прецима?+ 13 Одакле ми месо да га дам целом овом народу? Јер плачу преда мном, говорећи: ’Дај нам меса да се наједемо!‘ 14 Не могу ја сам да носим цео овај народ, јер је то претешко за мене.+ 15 Ако ћеш тако поступати са мном, молим те, боље ме одмах убиј.+ Ако сам стекао твоју наклоност, не дај да се више мучим.“

16 А Јехова је рекао Мојсију: „Изабери међу израелским старешинама 70 људи, за које знаш да су способне старешине и управитељи у народу.+ Доведи их до шатора састанка и нека тамо стану с тобом. 17 Ја ћу сићи+ и тамо ћу говорити с тобом.+ Узећу нешто духа+ који је на теби и ставићу га на њих, па ће ти они помагати да носиш терет бриге о народу, да га не би носио сам.+ 18 А народу реци: ’Посветите се за сутра,+ јер ћете јести меса, зато што сте плакали пред Јеховом,+ говорећи: „Ко ће нам дати меса да се наједемо? Било нам је боље у Египту.“+ Јехова ће вам дати меса и јешћете га.+ 19 Нећете га јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни 20 дана, 20 него целих месец дана, док вам не изађе на нос и не огади вам се,+ јер сте одбацили Јехову, који је међу вама, и плакали сте пред њим, говорећи: „Зашто смо уопште отишли из Египта?“ ‘ “+

21 Тада је Мојсије рекао: „У народу који је са мном има 600 000 људи*,+ а ти кажеш: ’Даћу им толико меса да ће га јести месец дана‘! 22 Кад би се заклала сва ситна и крупна стока, да ли би им то било довољно? Кад би се похватале све рибе из мора, да ли би им то било довољно?“

23 На то је Јехова рекао Мојсију: „Зар је Јеховина рука прекратка?+ Сада ћеш видети да ли ће се догодити оно што сам рекао или неће.“

24 После тога Мојсије је изашао и пренео народу Јеховине речи. Изабрао је 70 људи међу старешинама народа и поставио их око шатора састанка.+ 25 Тада је Јехова сишао у облаку+ и говорио с њим,+ па је узео нешто духа+ који је био на њему и ставио га на сваког од седамдесеторице старешина. Чим је дух сишао на њих, почели су да се понашају као пророци*.+ Али то се више никад није поновило.

26 А два човека су остала у логору. Један се звао Елдад, а други Модад. Они нису дошли до шатора састанка, али дух је сишао и на њих, јер су и они били међу изабраним старешинама. Њих двојица су у логору почели да се понашају као пророци. 27 Један младић је дотрчао и јавио то Мојсију: „Елдад и Модад се у логору понашају као пророци!“ 28 Тада је Исус,+ Навинов син, Мојсијев слуга од своје младости, рекао: „Мојсије, мој господару, забрани им!“+ 29 А Мојсије му је рекао: „Јеси ли ти љубоморан ради мене? Немој бити љубоморан. Ја бих волео да сви у Јеховином народу буду пророци и да Јехова стави свој дух на њих!“ 30 После се Мојсије вратио у логор са израелским старешинама.

31 Тада је Јехова послао ветар који је с мора донео препелице. Оне су попадале око логора,+ на дан хода с једне стране и на дан хода с друге стране, око целог логора. Било их је толико да су покриле тло до висине од око два лакта*. 32 Народ је сакупљао препелице целог тог дана, целе ноћи и целог сутрашњег дана. Нико није сакупио мање од десет гомера*. И распрострли су их по земљи око целог логора. 33 Месо им је још било међу зубима, нису га ни сажвакали, кад се Јехова жестоко разгневио на народ. Јехова је казнио народ веома великим помором.+

34 То место је названо Киврот-Атава*,+ јер су ту сахранили оне који су се полакомили за храном.+ 35 Из Киврот-Атаве народ је кренуо према Асироту,+ где су се зауставили.