Исаија
46 Вил* пада на колена,+ Невон* се савија.
Њихови идоли стављају се на животиње, на теглећу стоку,+
попут терета који се товари на уморне животиње.
2 Савијају се, заједно падају на колена,
не могу да спасу тај терет*,
него и сами одлазе у заробљеништво.
3 „Слушајте ме, Јаковљеви потомци, и сви ви који сте остали од израелског народа,+
о којима бринем откад сте дошли на свет, које носим откад сте се родили.+
Ја ћу вас носити, подупирати и избављати, као што сам то досад чинио.+
5 С ким ћете ме упоредити или изједначити?+
С ким ћете ме поистоветити да бисте показали да смо слични?+
6 Људи истресају злато из вреће
и на ваги мере сребро.
Унајмљују златара који од њега прави бога.+
Затим падају лицем до земље и клањају му се.+
Он стоји тамо и не миче се.+
Зову га, али им се не одазива,
он никога не може спасти из невоље.+
8 Сетите се тога и будите храбри!
Озбиљно размислите о томе, преступници!
9 Сетите се давне прошлости,
да сам ја Бог и да нема другог.
Ја сам Бог и нико није као ја.+
Оно што сам објавио, то ћу испунити.
Оно што намеравам, то ћу и учинити.+
Сиону ћу дати спасење, Израелу ћу показати своје величанство.“+