Постанак
45 Кад је Јосиф то чуо, више није могао да савлада осећања пред својим слугама,+ па је повикао: „Изађите сви напоље!“ Кад је Јосиф остао сам са својом браћом, открио им је ко је.+
2 Тада је заплакао толико гласно да су га чули Египћани, а за то се сазнало и на фараоновом двору. 3 На крају је Јосиф рекао својој браћи: „Ја сам Јосиф. Да ли ми је отац још увек жив?“ Али његова браћа су се толико запрепастила да нису могла ништа да му одговоре. 4 Зато им је Јосиф рекао: „Молим вас, приђите ближе.“ Тада су му они пришли.
А он је рекао: „Ја сам Јосиф, ваш брат ког сте продали у Египат.+ 5 Али сад немојте да бринете због тога и немојте да пребацујете један другом што сте ме продали овамо, јер ме је Бог послао пред вама да би вам сачувао живот.+ 6 Ово је друга година глади,+ а још пет година неће бити ни орања ни жетве. 7 Али Бог ме је послао пред вама да би вам сачувао живот и потомство*+ великим избављењем. 8 Дакле, нисте ме ви послали овамо, него прави Бог, да би ме поставио за фараоновог главног саветника*, за господара над целим његовим двором и за управитеља над целим Египтом.+
9 „Брзо се вратите мом оцу и реците му: ’Овако каже твој син Јосиф: „Бог ме је поставио за господара над целим Египтом.+ Дођи код мене, немој оклевати.+ 10 Живећеш у земљи Гесем+ и бићеш близу мене – ти, твоји синови и унуци, твоја ситна и крупна стока и све што имаш. 11 Ја ћу те снабдевати храном, јер ће глад трајати још пет година.+ Иначе бисте пропали ти и твој дом и све што имаш.“ ‘ 12 Ево, ви и мој брат Венијамин својим очима видите да то заиста ја разговарам с вама.+ 13 Зато испричајте мом оцу о угледу који сам стекао у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите ми оца овамо.“
14 Тада је загрлио свог брата Венијамина и заплакао, а и Венијамин је њега загрлио и заплакао.+ 15 Онда је плачући изгрлио и изљубио и осталу браћу. Затим су његова браћа разговарала с њим.
16 На фараоновом двору прочула се вест: „Дошла су Јосифова браћа!“ Фараону и његовим слугама било је драго кад су то чули. 17 Зато је фараон рекао Јосифу: „Кажи својој браћи: ’Натоварите своје животиње и идите у хананску земљу, 18 доведите свог оца и своје укућане код мене. Даћу вам оно што је добро у Египту и јешћете најбоље плодове ове земље*.‘+ 19 Пренеси им и ову заповест:+ ’Узмите из Египта кола+ за своју децу и за своје жене, па на једнима од њих повезите свог оца и дођите овамо.+ 20 Не жалите за својим стварима,+ јер ће оно што је најбоље у Египту бити ваше.‘ “
21 Израелови синови су тако и учинили. Јосиф им је по фараоновој заповести дао кола и храну за пут. 22 Сваком од њих дао је нов огртач, а Венијамину је дао 300 сребрника и пет огртача.+ 23 Свом оцу је послао десет магараца натоварених добрим стварима из Египта и десет магарица натоварених житом, хлебом и другом храном за пут. 24 Тако је он послао своју браћу на пут. Кад су полазили, рекао им је: „Немојте се свађати на путу.“+
25 Они су отишли из Египта и стигли у хананску земљу код свог оца Јакова. 26 Тада су му рекли: „Јосиф је још жив и влада над целим Египтом!“+ Али он је био запањен и није могао да поверује у њихове речи.+ 27 Кад су му испричали све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао по њега, вратила му се жеља за животом*. 28 Тада је Израел узвикнуо: „Сад верујем да је то истина! Мој син Јосиф је жив! Идем да га видим пре него што умрем!“+