Јеремија
17 „Грех Јудиног народа записан је гвозденом писаљком.
Дијамантским врхом урезан је на плочу њиховог срца
и на рогове њихових олтара.
2 Њихови синови памте те олтаре и обредна дебла*+
који су били поред сваког разгранатог дрвета, на високим брдима,+
3 на горама које се уздижу изнад равница.
Даћу да се опљачка све твоје богатство и све твоје благо.+
Даћу да се опљачкају и твоје обредне узвишице због греха који се чини по целој твојој земљи.+
4 Сам ћеш оставити наследство које сам ти дао.+
Учинићу да служиш својим непријатељима у земљи коју не познајеш,+
Заувек ће горети.“
5 Овако каже Јехова:
„Проклет да је човек који се узда у људе,+
који се ослања на људску снагу,+
а срце му је далеко од Јехове.
6 Он ће бити као усамљено дрво у пустињи.
Неће доживети благостање,
него ће пребивати у сасушеним местима у пустињи,
у сланој земљи где нико не може живети.
8 Он ће бити као дрво посађено поред воде,
које пушта корење поред потока.
Неће осетити жегу када дође,
него ће му лишће остати зелено.+
У сушној години неће се бринути
и неће престати да доноси род.
9 Срце је варљивије* од свега и на све је спремно*.+
Ко може проникнути у њега?
10 Ја, Јехова, истражујем срце+
и испитујем најскривеније мисли*,
да бих свакоме дао према његовим делима,
11 Као јаребица што лежи на јајима која није снела,
С временом* ће остати без њега
и на крају ће се показати да је био безуман.“
13 Јехова, надо Израелова,
сви који те оставе осрамотиће се.
14 Излечи ме, Јехова, и бићу излечен.
Спаси ме, и бићу спасен,+
јер ја тебе хвалим!
15 Неки ми говоре:
„Где је Јеховина реч?+
Хајде, нека се испуни!“
16 А ја као пастир нисам престао да те следим
и нисам чезнуо за даном невоље.
Ти добро знаш све што излази из мојих уста,
све се то одиграва пред твојим лицем!
17 Немој ме плашити.
Ти си моје уточиште у дан невоље.
Нека њих обузме страх,
али не дај да мене обузме страх.
19 Овако ми је рекао Јехова: „Иди и стани код главних врата* на која улазе и излазе Јудини краљеви, а затим и код свих других јерусалимских врата.+ 20 И реци: ’Чујте Јеховину реч, Јудини краљеви, сав Јудин народе и сви становници Јерусалима, који улазите на ова врата. 21 Овако каже Јехова: „Пазите да не носите никакав терет на сабатни дан и да га не уносите на јерусалимска врата. + 22 На сабатни дан не износите из куће никакав терет и не радите никакав посао.+ Нека вам сабатни дан буде свет, као што сам заповедио вашим прецима.+ 23 Али они нису слушали нити су се обазирали на оно што су чули*, него су били тврдоглави* и нису хтели да послушају нити да прихвате поуку*.“ ‘+
24 „’„Али ако ми будете у потпуности послушни“, каже Јехова, „и ако на сабатни дан не будете уносили терет на врата овог града нити радили икакав посао, него вам сабатни дан буде свет,+ 25 тада ће краљеви и кнезови који седе на Давидовом престолу+ улазити на врата овог града, возећи се на колима и јашући на коњима. Улазиће краљеви и кнезови, Јудејци и становници Јерусалима.+ Овај град ће бити довека настањен. 26 Долазиће људи из Јудиних градова, из околине Јерусалима, из Венијаминове земље,+ из равнице,+ из брдовитог краја и из Негева* и доносиће у Јеховин дом жртве паљенице,+ друге жртве,+ приносе од жита,+ тамјан и жртве захвалнице.+
27 „’„Али ако ми не будете послушни – ако вам сабатни дан не буде свет и ако на сабатни дан будете носили терете и улазили с њима на јерусалимска врата – тада ћу запалити градска врата и ватра ће прогутати јерусалимске тврђаве+ и неће се угасити.“ ‘ “+