Постанак

21 Јехова је обратио пажњу на Сару, као што је и рекао, и Јехова је учинио за Сару оно што је обећао.+ 2 Сара је затруднела+ и родила сина Аврахаму у његовој старости, баш у време које му је Бог обећао.+ 3 Аврахам је свом сину, кога му је родила Сара, дао име Исак.+ 4 Кад је његов син Исак имао осам дана, Аврахам га је обрезао, као што му је Бог заповедио.+ 5 Аврахам је имао 100 година кад му се родио Исак. 6 Тада је Сара рекла: „Бог ми је дао да се смејем и свако ко чује за ово смејаће се са мном*.“ 7 Још је рекла: „Ко би помислио да ће Сара дојити децу Аврахаму? А ипак сам му родила сина у његовој старости.“

8 Дете је порасло и мајка је престала да га доји. Аврахам је приредио велику гозбу оног дана кад је Сара престала да доји Исака. 9 А Сара је видела да се син Египћанке Агаре,+ кога је она родила Аврахаму, руга Исаку.+ 10 Зато је рекла Аврахаму: „Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином Исаком!“+ 11 Али Аврахаму се није нимало допало то што је рекла о његовом сину.+ 12 Тада је Бог рекао Аврахаму: „Немој да ти буде криво због онога што ти Сара говори о твом сину и о твојој робињи. Послушај је*, јер ће потомство које ти је обећано доћи преко Исака.+ 13 А и од сина робиње+ начинићу народ,+ јер је и он твој потомак.“

14 Аврахам је устао рано ујутру, узео хлеб и мех воде и дао Агари. То јој је ставио на раме, па је испратио њу и сина.+ Она је отишла и лутала по пустињи Вирсавеји.+ 15 Кад је на крају нестало воде у меху, оставила је сина под једним грмом. 16 Затим се удаљила колико се може стрелом добацити и села, говорећи: „Не могу да гледам како ми син умире.“ Док је тако подаље седела, заплакала је из свег гласа.

17 Тада је Бог чуо плач Агариног сина,+ па се Божји анђео с неба обратио Агари и рекао јој:+ „Зашто плачеш, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо плач твог сина. 18 Устани, помози сину да се подигне и чврсто га држи, јер ћу од њега начинити велик народ.“+ 19 Тада јој је Бог отворио очи и она је угледала бунар у којем је било воде, па је отишла, напунила мех и дала сину да пије. 20 Бог је штитио Агариног сина+ док је растао. Младић је живео у пустињи и с временом је постао стрелац. 21 Настанио се у пустињи Фаран,+ а мајка му је довела жену из Египта.

22 У то време је Авимелех дошао код Аврахама с Фиколом, заповедником своје војске, и рекао му: „Видимо да је Бог с тобом у свему што радиш.+ 23 Зато ми се сада овде закуни Богом да нећеш преварити ни мене, ни моје синове, ни моје потомке, него да ћеш мени и земљи у којој си странац показивати верност и љубав*, као што сам ја чинио теби.“+ 24 Аврахам му је одговорио: „Заклињем се.“

25 Међутим, Аврахам је приговорио Авимелеху због бунара који су Авимелехове слуге преотеле.+ 26 Авимелех му је рекао: „Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси ништа рекао и ја за то тек данас чујем.“ 27 Тада је Аврахам узео оваца и говеда и дао их Авимелеху, па су њих двојица склопила савез. 28 Кад је Аврахам одвојио седам јагањаца* из стада, 29 Авимелех га је упитао: „Зашто си издвојио ових седам јагањаца?“ 30 А он му је одговорио: „Прими ових седам јагањаца из моје руке као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.“ 31 Зато је он то место назвао Вирсавеја*,+ јер су тамо обојица дала заклетву један другом. 32 Тако су они склопили савез+ у Вирсавеји. Затим су се Авимелех и Фикол, заповедник његове војске, вратили у филистејску земљу.+ 33 Тада је Аврахам засадио стабло тамариска у Вирсавеји и тамо се помолио Јехови*,+ вечном Богу.+ 34 Аврахам је дуго остао* у филистејској земљи.+