Судије

11 Јефтај+ из Галада био је снажан ратник. Био је син једне блуднице*, а отац му је био Галад. 2 Али Галаду је и његова жена родила синове. Када су синови те жене одрасли, отерали су Јефтаја и рекли му: „Нећеш наследити ништа од имовине нашег оца, јер си син друге жене.“ 3 Зато је Јефтај побегао од своје браће и настанио се у земљи Тов. Јефтају су се придружили људи који су били без посла и с њим су одлазили у пљачку.

4 После неког времена, Амонци су напали Израел.+ 5 Када су Амонци напали Израел, галадске старешине су отишле да доведу Јефтаја из земље Тов. 6 Рекле су му: „Дођи да нам будеш заповедник, да се боримо против Амонаца.“ 7 А Јефтај је рекао галадским старешинама: „Зар ме ви нисте толико мрзели да сте ме отерали из дома мог оца?+ Зашто сада кад сте у невољи долазите код мене?“ 8 Тада су галадске старешине одговориле Јефтају: „Баш зато смо сада дошли код тебе. Ако пођеш с нама и бориш се против Амонаца, бићеш поглавар над нама и над свим становницима Галада.“+ 9 Јефтај је рекао галадским старешинама: „Ако ме поведете назад да се борим против Амонаца па ми их Јехова преда, бићу вам поглавар!“ 10 Галадске старешине су рекле Јефтају: „Нека Јехова буде сведок* и нека суди између нас ако не учинимо како си рекао.“ 11 Тако је Јефтај отишао с галадским старешинама и народ га је поставио за свог поглавара и заповедника. Све што је рекао Јефтај је поновио пред Јеховом у Миспи.+

12 Затим је Јефтај послао гласнике амонском краљу+ и поручио му: „Шта имаш против мене па си дошао да нападнеш моју земљу?“ 13 А амонски краљ је рекао Јефтајевим гласницима: „Израел је по изласку из Египта+ узео моју земљу од Арнона+ до Јавока и до Јордана.+ Зато је сада мирно врати.“ 14 Али Јефтај је опет послао гласнике амонском краљу 15 и поручио му:

„Овако каже Јефтај: ’Израел није узео ни земљу Моаваца+ ни земљу Амонаца,+ 16 јер кад су изашли из Египта, ишли су пустињом до Црвеног мора+ и дошли у Кадис.+ 17 Тада је Израел послао гласнике едомском краљу+ и поручио му: „Молим те, пусти нас да прођемо кроз твоју земљу“, али едомски краљ није послушао. Послао је гласнике и моавском краљу,+ али је и он одбио. Тако је Израел остао у Кадису.+ 18 Док су ишли пустињом, заобишли су едомску+ и моавску земљу. Ишли су источно од моавске земље+ и улогорили се на подручју Арнона. Нису прелазили моавску границу,+ јер је Арнон био моавска граница.

19 „’Затим је Израел послао гласнике аморејском краљу Сиону, који је владао у Есевону. Израел му је поручио: „Молим те, пусти нас да прођемо кроз твоју земљу до места у које идемо.“+ 20 Али Сион није веровао Израелцима да ће само проћи кроз његово подручје и зато је окупио цео свој народ, улогорио се у Јаси и напао Израел.+ 21 Тада је Јехова, Израелов Бог, предао Сиона и цео његов народ у руке Израелу, који их је поразио. Израел је заузео сву земљу Амореја који су живели у тој земљи.+ 22 Тако је освојио сву аморејску земљу од Арнона до Јавока и од пустиње до Јордана.+

23 „’Јехова, Израелов Бог, отерао је Амореје пред својим народом Израелом,+ а ти сада желиш њих да отераш. 24 Зар не поседујеш све оно што ти Хемос,+ твој бог, да̂ да поседујеш? Тако ћемо и ми отерати све које Јехова, наш Бог, отера пред нама.+ 25 По чему си ти бољи од моавског краља Валака,+ Сефоровог сина? Да ли се он некада препирао са Израелом? Да ли се борио против њега? 26 Израел већ 300 година живи у Есевону и његовим околним градовима,+ Ароиру и његовим околним градовима, а и у свим градовима уз Арнон. Зашто им за то време нисте све то отели?+ 27 Ја теби нисам згрешио, а ти си неправедан према мени јер се бориш против мене. Нека Јехова, Судија,+ данас суди између Израелаца и Амонаца.‘ “

28 Али амонски краљ није послушао оно што му је Јефтај поручио.

29 Јеховин дух је дошао на Јефтаја+ и он је прошао кроз Галад и Манасијино подручје и дошао до Миспе у Галаду,+ а од Миспе у Галаду кренуо је на Амонце.

30 Јефтај се заветовао+ Јехови речима: „Ако ми предаш у руке Амонце, 31 нека Јехови припадне ко год изађе на врата мог дома, ко пође мени у сусрет кад се вратим као победник над Амонцима.+ Њега ћу дати као жртву паљеницу.“+

32 Тако је Јефтај кренуо на Амонце да се бори против њих и Јехова их је предао њему у руке. 33 Нападао их је и побио много њих од Ароира до Минита па све до Авел-Керамима, освојивши 20 градова. Тако су Израелци покорили Амонце.

34 Затим се Јефтај вратио својој кући у Миспу,+ а у сусрет му је изашла баш његова ћерка ударајући у даире и играјући! Она му је била јединица. Осим ње није имао ни синова ни ћерки. 35 Када ју је угледао, раздерао је своју одећу и рекао: „О не, кћери моја! Срце ми се цепа због тебе, јер баш тебе морам да пошаљем од куће! Ја сам се заветовао Јехови и не могу то порећи.“+

36 Она му је одговорила: „Оче мој, ако си се заветовао Јехови, учини са мном онако како си обећао,+ јер се Јехова осветио твојим непријатељима, Амонцима.“ 37 Затим је рекла свом оцу: „Испуни ми још ову молбу: дај ми два месеца и пусти ме да одем у горе да са својим другарицама тугујем јер се никада нећу удати*.“

38 Он јој је рекао: „Иди!“ Тако ју је пустио на два месеца. Она је отишла у горе са својим другарицама да тугује зато што се никада неће удати. 39 Када су прошла два месеца, вратила се свом оцу и он је поступио с њом према свом завету.+ Она никада није имала односе с мушкарцем. Тако је у Израелу настао обичај 40 да младе Израелке сваке године, четири дана у години, иду да похвале ћерку Јефтаја из Галада.