Јеремија
8 „У то време“, каже Јехова, „извадиће се из гробова кости Јудиних краљева, кости кнезова, кости свештеника, кости пророка и кости становника Јерусалима. 2 Биће расуте пред сунцем и пред месецом и пред свом небеском војском* коју су волели и којој су служили, којој су одавали част, коју су питали за савет и којој су се клањали.+ Неће бити покупљене нити сахрањене. Биће као ђубриво по земљи.“+
3 „А свима који преостану од овог злог народа, по свим местима по којима ћу их расејати, дража ће бити смрт него живот“, каже Јехова над војскама.
4 „Реци им: ’Овако каже Јехова:
„Зар ће пасти и неће више устати?
Ако један остави пут којим иде, зар то неће и други учинити?
5 Зашто је овај јерусалимски народ неверан и упоран у свом неверству?
Не одустају од преваре,
не желе да се мењају.+
6 Пажљиво сам слушао, али нису говорили истину.
Нико се није покајао због својих злих дела нити се запитао: ’Шта сам урадио?‘+
Свако се враћа на пут којим иде већина, као коњ који јури у битку.
А мој народ не препознаје време када ћу им ја, Јехова, судити.“ ‘+
8 ’Како можете рећи: „Мудри смо и имамо Јеховин закон*“?
А заправо писари лажљивом писаљком+ пишу само лажи.
Уплашиће се и биће ухваћени у замку.
Они су одбацили Јеховину реч,
па каква је онда њихова мудрост?
10 Зато ћу њихове жене дати другима,
њихове њиве новим власницима.+
Јер од најмањег до највећег, сви непоштено згрћу добитак.+
Од пророка до свештеника, сви су варалице.+
11 Они површно лече рану кћери мог народа, говорећи:
„Мир је! Мир је!“,
а мира нема.+
12 Да ли се стиде због гадости које чине?
Нимало се не стиде!
Уопште не знају за срамоту!+
Зато ће пасти са онима који падају,
посрнуће кад их будем казнио‘,+ каже Јехова.
13 ’Кад их све оберем, уништићу их‘, каже Јехова.
’Неће остати грожђа на лози, нити смокава на смоквином дрвету, чак ће и лишће увенути.
Оно што сам им дао, одузеће им се.‘ “
14 „Зашто седимо овде?
Сакупимо се и уђимо у утврђене градове+ да тамо умремо.
Јер нас је Јехова, наш Бог, осудио на пропаст.
Јехова нам даје да пијемо затровану воду,+
јер смо му згрешили.
15 Надали смо се миру, али ништа добро се није догодило,
и времену излечења, али обузео нас је страх!+
16 Из Дана се чује фрктање непријатељских коња.
Од рзања његових пастува
тресе се сва земља.
Долазе и прождиру земљу и све што је на њој,
град и његове становнике.“
18 Обузела ме је неизлечива туга,
моје срце болује.
19 Кћи мог народа
вапи из далеке земље:
„Зар Јехова није у Сиону?
Зар његов краљ није у њему?“
„Зашто ме вређају својим резбареним киповима,
безвредним туђим боговима?“
20 „Жетва је прошла, лето се завршило,
а ми нисмо спасени!“
Обузео ме је силан страх.
22 Зар нема балзама* у Галаду?+
Зар тамо нема лекара?+
Зашто онда није излечена кћи мог народа?+