1. Коринћанима
14 Дајте све од себе у показивању љубави, али уз то се ревно трудите да добијете дарове духа, а нарочито дар прорицања.+ 2 Јер ко говори другим језиком, не говори људима, него Богу, јер га нико не разуме,+ иако по духу говори свете тајне.+ 3 А онај који прориче, својим говором изграђује, храбри и теши људе. 4 Онај који говори другим језиком изграђује себе, а онај који прориче изграђује скупштину. 5 А желео бих да сви говорите другим језицима,+ али још више бих желео да проричете.+ Јер ако онај ко говори другим језицима то не преводи* како би се скупштина изграђивала, онај ко прориче већи је од њега. 6 А сада, браћо, кад бих дошао код вас и говорио другим језицима, какву бисте корист имали од мене ако вам не бих поред тога пренео и неку објаву с неба+ или знање+ или пророчанство или поуку?
7 Исто је и с неживим стварима које производе звук, као што су фрула или харфа. Ако не дају јасне тонове, како ће се препознати шта се свира на фрули или на харфи? 8 Јер ако труба огласи нејасан позив, ко ће се спремити за битку? 9 Тако и ви, ако не користите разумљиве речи, како ће ико разумети шта говорите? Говорићете у ветар. 10 На свету има толико различитих језика и сваки се може разумети. 11 Ако не разумем значење изговорених речи, бићу странац ономе ко говори, а и он ће мени бити странац. 12 Тако и ви, пошто веома чезнете за даровима духа, настојте да обилујете даровима којима се изграђује скупштина.+
13 Зато нека се онај ко говори другим језиком моли да то може и да преводи*.+ 14 Јер ако се молим на другом језику, молим се захваљујући дару духа који сам добио, али мој ум не разуме оно што изговарам. 15 Дакле, шта да се ради? Молићу се даром духа, али молићу се и умом. Певаћу хвалоспеве даром духа, али певаћу их и умом. 16 Јер ако хвалиш Бога даром духа, како ће неупућен човек међу вама рећи „амин“ на твоје захваљивање Богу, кад не зна шта говориш? 17 Ти додуше добро захваљујеш Богу, али други се тиме не изграђује. 18 Захвалан сам Богу што говорим више језика него сви ви. 19 Али у скупштини бих радије рекао пет разумљивих речи*, да и друге поучим, него десет хиљада речи другим језиком.+
20 Браћо, не размишљајте као деца*,+ али што се тиче зла, будите мала деца.+ Размишљајте као* зрели људи.+ 21 У Закону је написано: „’Говорићу овом народу језиком странаца и речима туђинаца, али ни тада неће хтети да ме слушају‘, каже Јехова*.“+ 22 Дакле, говорење језицима није знак за вернике, него за невернике,+ а прорицање није за невернике, него за вернике. 23 Ако се, дакле, цела скупштина окупи и сви почну да говоре другим језицима, па уђу неупућени или неверници, зар неће рећи да сте полудели? 24 Али ако сви проричете, а уђе неки неверник или неко неупућен, ваше речи ће на њега деловати као укор и навешће га да просуди себе. 25 И откриће се тајне његовог срца, па ће се поклонити лицем до земље пред Богом, признајући: „Бог је заиста међу вама.“+
26 Дакле, шта да кажемо, браћо? Кад се окупите, неко износи псалам, неко поучава, неко износи објаву с неба, неко говори другим језиком, неко преводи шта је речено.+ Нека све буде за међусобно изграђивање. 27 И ако неки говоре другим језиком, нека то чине највише двојица или тројица, и то по реду, а неко нека преводи*.+ 28 А ако нема преводиоца*, нека ћуте у скупштини, нека говоре себи и Богу. 29 И нека говоре два или три пророка,+ а други нека размишљају о значењу. 30 Али ако неко други ко тамо седи добије објаву, нека онај први престане да говори. 31 Јер сви можете прорицати један по један, да сви нешто науче и да се сви охрабре.+ 32 Наиме, пророци треба да воде рачуна како користе дар духа који су добили. 33 Јер Бог није Бог нереда, него мира.+
Као и у свим скупштинама светих, 34 жене нека ћуте у скупштинама, јер им није дозвољено да говоре.+ Нека буду подложне,+ као што и Закон каже. 35 А ако желе нешто да науче, нека код куће питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у скупштини.
36 Па зар је Божја реч од вас потекла? Зар је дата само вама?
37 Ако неко сматра да је пророк или да има дар духа, мора да призна да је ово што вам пишем Господова заповест. 38 Али ако неко то не признаје, ни сам неће бити признат*. 39 Зато, браћо моја, ревно се трудите да проричете,+ а притом не забрањујте ни да се говори другим језицима.+ 40 А све нека буде пристојно и онако како је ред*.+