Јеремија
2 Дошла ми је Јеховина реч: 2 „Иди и објави Јерусалиму: ’Овако каже Јехова:
„Добро се сећам оданости* коју си имала* у младости,+
како си ме волела док си била верена за мене+
и како си ме следила док сам те водио по пустињи,
у земљи где се не сеје.+
3 Израел је био свет Јехови,+ првина његове жетве.“ ‘
’Ко год би хтео да га прогута, навукао би кривицу на себе.
Невоља би га снашла‘, каже Јехова.“+
4 Чујте Јеховину реч, Јаковљеви потомци
и све породице израелског народа.
5 Овако каже Јехова:
„Какву су ми то ману нашли ваши преци,+
па су се толико удаљили од мене
и почели да служе безвредним идолима+ и тако и сами постали безвредни?+
6 Они нису питали: ’Где је Јехова,
који нас је извео из Египта,+
који нас је водио кроз пустињу,
кроз пусту земљу+ пуну јама,
сушну+ и мрачну земљу,
земљу којом нико не путује
и у којој људи не живе?‘
Али кад сте дошли, оскрнавили сте моју земљу,
претворили сте моје власништво у нешто одвратно.+
8 Свештеници нису питали: ’Где је Јехова?‘+
Они који се баве Законом нису ме познавали,
пастири су се бунили против мене,+
пророци су пророковали у Валово име+
и служили су боговима од којих нема користи.
10 ’Пређите на китимске обале*+ и гледајте.
Пошаљите људе у Кидар+ и добро размислите.
Испитајте да ли се икад тако нешто десило.
11 Да ли је неки народ заменио своје богове за оне који нису богови?
А мој народ је заменио моју славу за нешто бескорисно.+
12 Чудите се томе, небеса,
задрхтите од силног ужаса‘, каже Јехова,
13 ’јер је мој народ учинио два зла:
оставили су мене, извор живе воде,+
и ископали су себи бунаре*,
лоше бунаре, који не могу да држе воду.‘
14 ’Да ли је Израел слуга? Да ли је роб рођен у кући?
Зашто је онда постао плен?
Његову земљу претворили су у страшан призор.
Његови градови су запаљени, па у њима нико не живи.
16 Становници Нофа*+ и Тафнеса+ оголили су твоје теме.
19 Нека те твоја зла дела поуче,
нека те твоја неверна дела укоре.
Схвати и увиди колико је зло и горко+
оставити Јехову, свог Бога.
Ниси ме се бојала‘,+ каже Свевишњи Господ, Јехова над војскама.
А ти си рекла: „Нећу ти служити“,
21 Посадио сам те као племениту црвену лозу,+ од најбољег семена.
Како то да си се изопачила и претворила у младицу дивље лозе?‘+
22 ’И да се опереш содом и узмеш много сапуна*,
у мојим очима би још увек била прљава због свог преступа‘,+ каже Свевишњи Господ Јехова.
23 Како можеш да кажеш: ’Нисам се оскрнавила,
нисам служила киповима Вала‘?
Размисли како си се понашала у долини.
Сети се шта си чинила.
Ти си као брза млада камила
која бесциљно трчи около,
24 као дивља магарица навикла на пустињу,
која у силној жудњи њуши ветар.
Ко је може обуздати у време парења?
Мужјаци који је траже неће се уморити.
Лако ће је наћи кад јој је време да се пари*.
25 Пази да не останеш босих ногу
и да ти се грло не осуши од жеђи.
А ти кажеш: ’Нећу се предомислити!+
26 Као што се лопов осрамоти кад га ухвате,
тако се и израелски народ осрамотио
– они, њихови краљеви, њихови кнезови,
њихови свештеници и њихови пророци.+
27 Они дрвету говоре: ’Ти си мој отац‘,+
и камену: ’Ти си ме родио.‘
А мени су окренули леђа, не гледају у мене.+
Али кад их снађе невоља говориће:
’Устани, спаси нас!‘+
28 Где су твоји богови које си себи начинио?+
Нека устану ако могу да те спасу у време твоје невоље.
Јер твојих богова, Јудо, има колико и твојих градова.+
29 ’Зашто ме оптужујете?
Зашто ми сви грешите?‘,+ каже Јехова.
30 Узалуд сам ударао ваше синове.+
31 Људи овог нараштаја, чујте Јеховину реч!
Зар сам Израелу постао као пустиња
или земља дубоке таме?
Зашто мој народ говори: ’Идемо куда хоћемо,
нећемо више доћи к теби‘?+
32 Може ли девица заборавити свој накит,
невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене већ безброј дана.+
33 Како вешто трагаш за љубављу!
Научила си се да чиниш зло.+
34 На твојој одећи се налази крв недужних сиромаха.+
На твојој одећи налазим њихову крв,
иако нису затечени као провалници.+
35 А ти кажеш: ’Недужна сам.
Сигурно је престао да се гневи на мене.‘
Сада ћу ти пресудити
зато што говориш: ’Нисам згрешила.‘
36 Зашто тако олако гледаш на своје превртљиво понашање?