Исаија
„Ево, Дамаск више неће бити град,
претвориће се у гомилу рушевина.+
3 У Јефрему+ више неће бити утврђених градова,
а ни краљевства у Дамаску.+
Слава оних који преостану у Сирији
нестаће као слава Израелаца*“, каже Јехова над војскама.
5 То ће бити као кад жетелац сакупља непожњевено жито
и кад руком жање класје,
као кад човек пабирчи класје у Рефаимској долини.+
6 Остаће само неколико плодова,
као кад се отресе маслина:
само две или три зреле маслине на врху,
само четири или пет на родним гранама“,+ каже Јехова, Израелов Бог.
7 Тог дана човек ће погледати у свог Творца, упреће поглед у Светог Израеловог Бога. 8 Неће гледати на олтаре,+ дело својих руку,+ неће гледати на оно што су његови прсти начинили, нити на обредна дебла* ни на кадионе сталке.
9 Тог дана његови утврђени градови биће као напуштено место у шуми,+
као грана коју су оставили пред Израелцима.
Биће пустош.
Зато у своје лепе расаднике
садиш туђе младице*.
11 Ти ограђуј свој расадник дању
и јутром се труди да ти семе никне,
али жетва ће ти пропасти оног дана када дођу болест и неизлечиве муке.+
12 Слушај! Метеж међу народима,
који су се узбуркали попут мора!
Народи су се ускомешали,
хуче као силне воде!
13 Хука народа биће као хука многих вода.
Он ће их укорити, па ће они побећи далеко,
гоњени као плева коју ветар разноси на гори,
као чичак који се у олујном ветру ковитла.
14 Увече стижу страхоте.
Пре него што сване, непријатеља више нема.
То ће задесити оне који нас пљачкају,
то ће снаћи оне који нас плене.