Исаија
21 Објава против пустиње која је налик мору*:+
Невоља долази попут олујних ветрова који дувају с југа,
из пустиње, из страшне земље.+
2 Објављена ми је страшна визија:
Издајица чини издају,
а уништитељ уништава.
Напред, Еламе! Почни опсаду, Медијо!+
Учинићу да нико више не уздише због ње.+
3 Зато сам у великим боловима*.+
Грчеви су ме ухватили,
као жену која се порађа.
Толико сам узнемирен да не чујем,
толики ме је немир обузео да не видим.
4 Моје срце нема мира, језа ме обузима.
Од сумрака, за којим сам чезнуо, хвата ме страх.
5 Поставите сто и припремите места!
Једите и пијте!+
Устаните, кнезови, и помажите* штит!
6 Јер овако ми је рекао Јехова:
„Иди, постави стражара да ти јави шта види.“
Пажљиво је гледао и будно све посматрао.
8 Затим се огласио као лав:
„Јехова, на стражарској кули стојим читав дан,
на свом стражарском месту стојим сваку ноћ.+
9 Погледајте шта долази:
Људи на бојним колима с два упрегнута коња!“+
Затим је повикао:
„Пао је! Пао је Вавилон!+
Сви резбарени кипови његових богова разбијени су о земљу!“+
10 Народе мој, који си као овршено жито,
као жито с мог гумна,+
јавио сам ти оно што сам чуо од Јехове над војскама, Израеловог Бога.
Неко ми виче из Сира:+
„Стражару, колико још има до сванућа?
Стражару, колико још има до сванућа?“
12 А стражар је рекао:
„Долази јутро, а затим и ноћ.
Ако хоћете да питате, питајте.
Дођите опет!“
13 Објава против пусте равнице:
15 Јер они беже од мачева, од извученог мача,
од натегнутог лука, од жестоког рата.
16 Јер ми је овако рекао Јехова: „За највише годину дана, као што је најамничка година*, нестаће сва кидарска+ слава. 17 А стрелаца, храбрих кидарских ратника, мало ће остати, јер је тако рекао Јехова, Израелов Бог.“