Постанак

28 Зато је Исак позвао Јакова, благословио га и заповедио му: „Немој узети за жену неку од хананских девојака.+ 2 Иди у Падан-Арам, у кућу свог деде* Ватуила и тамо узми за жену једну од ћерки свог ујака Лавана.+ 3 Свемоћни Бог благословиће те, даће ти много деце и умножиће твоје потомство, тако да ће од тебе настати многи народи*.+ 4 Даће ти благослов који је обећао Аврахаму,+ даће га теби и твом потомству, да би заузео земљу у којој живиш као дошљак и коју је Бог дао Аврахаму.“+

5 Тако је Исак послао Јакова у Падан-Арам код Лавана, сина Ватуила Арамејца,+ брата Ребеке,+ мајке Јакова и Исава.

6 Исав је видео да је Исак благословио Јакова и послао га у Падан-Арам да тамо себи нађе жену и да му је тада заповедио: „Немој узети за жену неку од хананских девојака.“+ 7 Видео је и да је Јаков послушао свог оца и своју мајку и кренуо у Падан-Арам.+ 8 Тада је Исав схватио да Хананке нису по вољи његовом оцу Исаку.+ 9 Зато је отишао код Исмаилове породице па је, поред жена које је већ имао,+ узео за жену Навајотову сестру Маелету, ћерку Аврахамовог сина Исмаила.

10 Јаков је из Вирсавеје кренуо у Харан.+ 11 На путу је дошао до једног места и ту остао да преноћи јер је сунце већ било зашло. Узео је један камен одатле, ставио га под главу и заспао.+ 12 Тада је у сну видео степенице* које су стајале на земљи и чији је врх допирао до неба. На њима су били Божји анђели који су се пењали и силазили.+ 13 А изнад њих је стајао Јехова. Он је рекао:

„Ја сам Јехова, Бог твог оца Аврахама и Бог Исаков.+ Земљу на којој лежиш даћу теби и твом потомству*.+ 14 Твог потомства* биће као праха на земљи+ и рашириће се на запад и на исток, на север и на југ, и преко тебе и твог потомства благословиће се сви народи на земљи.+ 15 Ја сам с тобом и чуваћу те куд год будеш ишао и вратићу те у ову земљу.+ Нећу те оставити док не испуним оно што сам ти обећао.“+

16 Тада се Јаков пробудио и рекао: „Јехова је заиста на овом месту, а ја то нисам знао.“ 17 Сав уплашен, рекао је: „Ово место улива страхопоштовање! Овде је сигурно Божји дом,+ а ово су небеска врата.“+ 18 Тако је Јаков устао рано ујутру, узео камен који му је био под главом, усправио га као стуб и излио уље на њега.+ 19 То место је назвао Ветиљ*, а раније се тај град звао Луз.+

20 Јаков се заветовао: „Боже, ако будеш са мном и сачуваш ме на овом путу и ако ми даш хлеба да једем и одећу да се обучем, 21 и ако се у миру вратим у кућу свог оца, тада ћеш ти, Јехова, доказати да си мој Бог. 22 А овај камен који сам поставио као стуб биће Божји дом+ и даћу ти десетину од свега што ми будеш дао.“