Пословице
4 Синови моји, слушајте очеве опомене*+
и пазите да бисте стекли разборитост,
2 јер је моја поука добра.
4 Он ме је поучавао и говорио ми: „Свим срцем се држи мојих речи.+
Држи се мојих заповести и живећеш.+
5 Стеци мудрост, стеци разборитост.+
Не заборави моје речи и не одступај од њих.
6 Не остављај мудрост и она ће те чувати.
Воли је и штитиће те.
8 Цени мудрост и узвисиће те,+
донеће ти част кад је пригрлиш.+
9 Она ће бити као прелеп венац на твојој глави,
красиће те као предивна круна.“
12 Док ходаш, ништа ти неће спутавати кораке.
Ако потрчиш, нећеш се спотаћи.
13 Прихвати опомене*, не одбацуј их,+
чувај их, јер су ти оне живот.+
16 Јер они не могу заспати ако не учине зло,
сан им не долази на очи ако неког не оборе.
17 Они једу хлеб злобе
и пију вино насиља.
18 Али стаза праведних је као блистава јутарња светлост
која све јаче светли док се потпуно не раздани.+
19 А пут злих је попут таме,
не знају о шта се спотичу.
21 Немој их изгубити из вида,
чувај их дубоко у свом срцу.+
22 Јер оне су живот онима који их пригрле+
и здравље целом њиховом телу.
27 Не скрећи ни десно ни лево.+
Клони се зла.